DECENIJA OD SMRTI ŠABANA BAJRAMOVIĆA: Umetnik magičnog glasa

NA današnji dan, pre 10 godina, zauvek nas je napustio nekrunisani kralj romske muzike Šaban Bajramović. Rođen je 16. aprila 1936. u Nišu, bio je nepismen, zbog ljubavi je 1956. završio na Golom otoku, gde je i propevao. Kasnije je postao kafanski pevač, onda i zabavljač na svadbama i panađurima, počeo da snima za "Diskos", a potom i za ostale diskografske kuće. Glumio je u filmovima "Nedeljni ručak" i "Anđeo čuvar", autor je oko 700 pesama, bio je kockar i boem, sreo se sa Indirom Gandi, dospeo na listu "Tajma" kao jedna od 10 svetskih bluz ikona...

PROČITAJTE I:Porodica Adams dobija animirani film

- Ceo život su mu krali i pesme i honorare, zaboravljajući da Šabanu Bajramoviću ne mogu da oduzmu ono što mu je Bog podario - apsolutni sluh i magični glas - piše sociolog Dragoljub B. Đorđević u monografiji o Šabanu Bajramoviću "Pitao sam malog puža". - Ne mora se Bajramović ni voleti ni mrzeti, ali je neobjašnjivo da se ne ceni i ne prihvata kao jedan od umetnika s balkanskih prostora.

Niški džez festival "Nišvil", na kojem je Barjamović prvi put nastupio 1997, prvi i poslednji put je 2005. na bini spojio njega i Esmu Redžepovu, a godinu kasnije ustanovio nagradu Nišvil gran-pri sa njegovim imenom. Posle njegove smrti 2009, odlukom Skupštine grada Niša Južni bulevar preimenovan je u Bulevar Šabana Bajramovića, ali table s tim nazivom nikada nisu osvanule. Na Nišavskom keju je 2010. otkriven i spomenik legendarnom pevaču, rad kipara Vlade Ašanina, koji je u više navrata skrnavljen, da bi od juna 2013. bio pod video-nadzorom.

- Nisam sreo niti jednoga koji tvrdi da je pronikao u srž Šaletove ličnosti, za većinu je poneki detalj ostao nedokučiv - veli Đorđević. - A on kao takav, za dobronamerne - veliki muzičar, za zlonamerne - prosečan kafanski pevač, doprineo je kao niko iz roda mu tome da Romi budu vidljivi u zemlji i u svetu, da najzad budu obeleženi kao narod koji može iznedriti vrhunske kulturne vrednosti.