Romski melos iz duše

ZA njega kažu da je trubač sa prepoznatljivom "bojom" zvuka trube, ali i s neizmernom energijom, koji svaki atom sebe "izduva" u najlepše melodije. Bojan Krstić iz Vladičinog Hana je muzičar koji ne poznaje note, ali i sam kaže da kada bi ih poznavao, za šta bi mu onda bila potrebna duša. Dobio je "Zlatnu trubu" našeg lista na Saboru trubača u Guči pre dve godine, i od tada neumorno radi na stvaranju novih trubačkih pesama, koje prenosi širom sveta. Sa suprugom Žaklinom, ženom anđeoskog glasa, ovih dana snima album, koji bi uskoro trebalo da ugleda svetlost dana.

Na društvenim mrežama i "Jutjubu" već su se pojavile njihove zajedničke numere "Ah, sine, sine", "Banjsko bori", "Kraljevski unuk", "Brat i sestra" i "Majčina tuga", koje su za kratko vreme pobrale simpatije publike, posebno ljubitelja romskog melosa. Muziku je pisao Bojan, a tekstove potpisuje Žaklina, ili, kako Bojan voli da joj tepa, Žaks, koja potiče iz slavne valjevske porodice - otac joj je bio čuveni pevač Duško Petrović, koji je iza sebe ostavio više od stotinu poznatih pesama.

PROČITAJTE JOŠ: MILAN SARIĆ O FRIZURAMA SRPSKIH PEVAČA: Joksimović u trendu, Karajliću trk u salon

- Kod nas u porodici je svaki dan samo muzika - priča Bojan za naš list. - Žaklina je i ranije snimala pesme kod svoje kuće u Valjevu, jer je imala svoj studio, u kome joj radi brat. Znao sam šta joj leži da peva i onda smo počeli da pravimo muziku. Hvala bogu, lepo nam ide, tako da ćemo do kraja godine imati ceo album. Drago nam je da je narod prihvatio pesme. Rado se slušaju na raznim veseljima i mi se baš radujemo. Pesme koje je Žaklina napisala su namenjene svim majkama, babama, očevima, braći i sestrama, kao i svakom strancu koji je napustio rodnu kuću i otišao da živi bolji život po Evropi. Svako može da se pronađe u našim pesmama. Već imamo zakazane nastupe u Poljskoj.

Bojan dodaje da mu je mnogo značila nagrada "Novosti" u Guči, jer mu je otvorila mnoga vrata, ali je ujedno bila i teret, jer je morao da opravda dato mu poverenje. U moru trubačkih orkestara i raznovrsne, a opet slične muzike koju izvode, Bojan je morao, veli, da pronađe svoj pravac. Na neki način da nastavi put koji je utrla pokojna Usnija Redžepova, čija pesma nije mogla da se zamisli bez pratnje trube.

- Trubu sam imao u rukama, pesmu u duši, ženu božanstvenog glasa pored sebe. Sve se skockalo, i napravili smo dobru svirku - rekao nam je Krstić. - Pored toga, orkestar spremam za Sabor u Guči, nadamo se uspehu kao i prethodne dve godine, jer smo na prošlom Saboru bili proglašeni za najbolji orkestar. Vežbamo svakodnevno i gotovo danonoćno.

Bojan i Žaklina žive u Vladičinom Hanu i imaju dvoje dece - Sofiju i Luku, koji su takođe muzički obdareni. Luka je, sada je već sigurno, naslednik svog oca, jer se od trube ne odvaja.

"ZLATNA TRUBA" 55. PUT

NA 58. po redu Saboru trubača u Guči, "Večernje novosti" će po 55. put dodeliti "Zlatnu trubu", nagradu publike, koju je naš list osnovao već posle trećeg Sabora. Ovogodišnja najveća trubačka fešta na svetu održaće se od 9. do 12. avgusta.