Marija Miljević: Umetnost nije na listi prioriteta

JOŠ u osnovnoj školi, Mariji Miljević, voditeljki i urednici "Kulturnog dnevnika" na RTS, bila je želja da bude pisac i novinar. Već sa 13 godina postala je član novinarske sekcije tadašnjeg "Doma pionira", dok je studirala, objavljivala je pesme u "Studentu", radila u Indeksu 202, gde je, između ostalog, uređivala i vodila, "Noćni program". A zatim je, na audiciji, na kojoj je bilo više od hiljadu kandidata, izabrana da radi u "Jutarnjem" i "Beogradskom programu" Javnog servisa Srbije.

Početkom godine obeležili ste hiljadito izdanje "Kulturnog dnevnika", koji prema pokazateljima, ima veoma dobru gledanost. Šta je to drugačije u konceptu ove emisije?

- Kratka je, brza i informativna. U 15 minuta, koliko traje, nudi pregled najvažnijih događaja iz oblasti kulture i umetnosti kod nas, ali i u svetu i mislim da takav dinamičan koncept odgovara duhu vremena i našoj publici. I pre više od četiri godine, kada smo krenuli u avanturu pokretanja ove emisije koja će se prikazivati svakog dana, verovali smo da gledaoci žele takve sadržaje. I ponosni smo na to što smo učinili da kultura bude vidljivija.

PROČITAJTE JOŠ: PO DRUGI PUT MEĐU SRBIMA: "Džetro tal" 14. oktobra u Sava centru

* Koje sve novine možemo još da očekujemo?

- Format emisije će ostati isti, ali uvek su u planu i nove rubrike i teme, jer oblast koju radimo to zaslužuje. Planiramo ne samo da pratimo i analiziramo, već i kreiramo kulturne događaje, tako da to može da bude jedna od novina.

* Čime se vodite kada uređujete emisiju i birate sagovornike?

- Ovakav TV format je prostor za najbolje i najaktuelnije događaje i ličnosti iz sveta kulture i umetnosti. Trudimo se da iz obilja događaja, jer naša scena je zaista dinamična, a emisija ima ograničeno trajanje, izaberemo najvažnije i najkvalitetnije. Kad je reč o gostima, nastojimo da to budu ličnosti koje su svojim stvaralaštvom zadužile našu kulturu, poput Vladimira Veličkovića, Predraga Ejdusa, Ljubomira Simovića, Gorana Markovića, ali i mladih umetnika.

* Trudite se od početka emitovanja da izabranim sadržajima na najbolji način branite boje kulture. Sa kojim poteškoćama se najčešće susrećete?

- Nije uvek lako, jer kultura, nažalost, nije na listi prioriteta. Važno je da imamo podršku naše kuće - RTS, a ona je među retkim koje posvećuju pažnju ovoj važnoj oblasti, što joj je uostalom i obaveza kao javnog servisa.

* Kroz razne teme i događaje otkrivate nam segmente kulture iz različitih uglova. Šta se sve u njoj promenilo otkad vodite i uređujete ovu emisiju?

- Sve više je mladih umetnika, koji se, u nedostatku institucionalne podrške, sami organizuju i prave nove predstave, filmove, umetničke projekte u sopstvenoj produkciji. Taj borbeni duh glumaca, reditelja, pisaca, da se bore za sebe i svoj prostor, uprkos čestom nerazumevanju institucija, kao i osnivanje malih nezavisnih pozorišnih i umetničkih scena, jeste ono što menja i daje novu energiju našem kulturnom prostoru.

Sa Radetom Šerbedžijom

* Kakvih događaja treba da bude više u prestonici i zemlji? Jesmo li mi kao narod pomalo zaslužni za to što ih nema?

- Mislim da kultura, uprkos vremenu koje joj nije naklonjeno, opstaje, a na nama je da podržimo takve napore, tako da događaji budu vidljivi što većem broju gledalaca. Smatram da je zbog toga uloga "Kulturnog dnevnika" i drugih emisija iz ove oblasti još važnija. Problem su mali budžeti, nedostatak finansijske podrške pojedinim programima i institucijama, pitanje raspodele sredstava, ali je sreća da oni koji se bave ovom sferom ne odustaju lako.

* Koju vest biste voleli da pročitate do kraja godine?

- Volela bih da naši umetnici osvajaju prestižne svetske prostore i nagrade, što u izvesnoj meri već jeste slučaj, da zauzmemo važnije mesto na kulturnoj mapi sveta. Takođe bih želela i da turisti u Beograd ne dolaze samo zbog noćnog života, već i zbog naše kulturne scene, da postoji veće razumevanje za sve koji se bave umetnošću.

* Šta vam je novinarstvo donelo u životu?

- Niz zanimljivih susreta, priliku da razgovaram sa ljudima čija su dela obeležila svetsku umetničku scenu poput nobelovca Marija Vargasa Ljose, zatim Nikite Mihalkova, Zahara Prilepina, Harvija Kajtela. Takođe i da, na primer, u Parizu, snimim intervjue sa slikarima Ljubom Popovićem, Vladimirom Veličkovićem, Petrom Omčikusom, i to u njihovim ateljeima, koji su svojevrsni vodiči kroz njihovo delo. Veoma su mi važni i razgovori sa našim umetnicima, piscima i glumcima, koji nažalost više nisu sa nama, poput Ljube Tadića, Mire Stupice, Dragana Nikolića, Steve Žigona, Stevana Raičkovića. Putopisne reportaže su novinarski žanr koji posebno volim, tako da sam sa velikim zadovoljstvom snimala priče o fado pevačima u Portugaliji, najnovijim izložbama u Parizu i Beču, kibucima u Izraelu, plažama, ali i zabačenim selima na Siciliji i Sardiniji.

PROČITAJTE JOŠ: ČEKA PETO DETE: Brigit Nilsen trudna u 55. godini

* Koje mudrosti biste podelili sa početnicima u vašoj profesiji?

- Da se bave novinarstvom samo ako ga zaista vole i ako su spremni da rade sa zadovoljstvom i zanosom. Važno je i da uvek pažljivo slušaju sagovornika, uče od njega, i da svoj posao, kao i život, shvate kao proces, stalno učenje i napredovanje.

MALO JE VREMENA

* ŠTA je najveći izazov u vašoj radnoj svakodnevici?

- Sve stići i postići. Malo je vremena, kamera, ekipa, a mnogo događaja koje želimo da zabeležimo i koji to zaslužuju.

NADAM SE AUTORSKOJ EMISIJI

* PRIŽELjKUJETE li možda neku autorsku emisiju?

- U okviru "Kulturnog dnevnika", koleginice Snežana Stamenković, Maja Tucaković i ja radimo i autorsko izdanje kojem pokušavamo da damo lični pečat. A kao urednik u "Jutarnjem" i "Beogradskom programu" radim i rubriku koja subotom predstavlja najaktuelnije umetnike, pisce, slikare u neobaveznijem razgovoru. Ali naravno da bih volela da radim i autorsku emisiju. Imam više ideja, pa verujem da će neke od njih biti realizovane.