Snežana Stamenković Jojić: Bradić je podigao lestvicu

PROŠLO je više od dve godine kada je na RTS otvorena jedinstvena izložba autoportreta ključnih ljudi srpske kulture i umetnosti. Po posećenosti bi se moglo zaključiti da je sve više onih koji su zainteresovani za lepšu i vredniju stranu naše javne scene. Reč je o TV formatu koji se po svemu razlikuje od mnogih koje gledamo na našim televizijama. Emisija "Autoportret" (ponedeljkom RTS 1) sa trećom sezonom donela nam je novi koncept sa podnaslovom "Portret umetnika u mladosti". Nešto više detalja o tome i impresijama iz prva dva ciklusa otkrila nam je urednica Snežana Stamenković Jojić.

PROČITAJTE JOŠ: Zvezda "Istanbulske neveste" postao otac

- U okviru prve dve sezone emitovano je ukupno 50 autoportreta. Po komentarima publike mogli smo da zaključimo da im se dopala ideja da ključne ličnosti ovdašnje umetničke i kulturne scene, uz pomoć svojih gostiju, razotkrivaju nepoznate detalje iz karijere i života. Kako smo privodili kraju drugi ciklus, autorska ekipa, na čelu sa glavnim i odgovornim urednikom Kulturno-umetničkog programa Nebojšom Bradićem, odlučila je da podigne lestvicu. Da ode korak dalje, pa čak i da rizikuje. U novoj sezoni, koju uređujem sa koleginicom, dramaturgom Tamarom Baračkovom, gosti su stvaraoci mlađe generacije, koji daju okvir savremenoj sceni. Oni su u punom idejnom zanosu, ali se još bore za naklonost široke publike. Naš zadatak je da skrenemo pažnju na njih i njihov rad. Na ove mlade ljude, naše autoportretiste, nove generacije bi trebalo da se ugledaju. To je sada naša glavna misija.

PROČITAJTE JOŠ: Avići razbio flašu vina, a zatim staklom sebi zadao smrtonosne rane

* Šta je karakteristično za mlađe, a šta za starije umetnike?

- Na scenu su stupili novi, mladi kreativci koji svojim radom ukazuju zašto je kultura još važna i zbog čega mora da opstane. Oni su učili od autoportretista iz prethodne dve sezone - to su njihovi idoli. Zajedničko za sve njih je da bez umetnosti, scene, filma, slikarskog platna, instrumenta, dirigentske palice ili pisane reči, ne mogu da zamisle svoj život. Ipak, sada se brže živi, tako da su novi autoportretisti prilično aktivni na društvenim mrežama. Informacije o emisijama iz trećeg ciklusa brže se šire, kao što brzo raste i njihov broj pregleda na "Jutjubu".

* Koji je vaš najveći izazov u radu na ovom serijalu?

- Da pokažemo koliko su kultura i umetnost važne za naš život i društvo. Želja nam je da dokažemo da imamo vrhunske stvaraoce koji doprinose našem ugledu na međunarodnoj sceni. U obilju lakih sadržaja, površne zabave, "instant zvezda", nije lako napraviti emisiju iz kulture. Nije ni nama, ali svakako ni onima koji su, birajući umetnost, odabrali neizvesnost. Ipak, čvrsto verujem da zajedno možemo i moramo da ukažemo na prave vrednosti, i probamo da povratimo izgubljene kriterijume.

* "Autoportret" je ponudio gledaocima nešto novo. Kojim se idejama vodite kada ga uređujete?

- Ideja je da se značajni ljudi predstave na spontaniji, prisniji način. Težimo ka tome da emisija bude komunikativna sa širokom publikom, dinamična, da na kulturan način bude zabavna, vizuelno moderna i što uverljivije i originalnije oslika gosta.

* Od čuvenih kreatora domaće kulturne scene "izvukli" ste priče koje do sada nikad nismo čuli. Kako vam to uspeva?

- Smatram da su temeljne pripreme, razgovori sa autoportretistima i njihovim gostima, ali i poverenje koje sam, kroz višegodišnji rad, uspela da izgradim, ključni za ovu emisiju. Logično je da svako želi da u ram stavi platno na kojem je njegovo najbolje izdanje. Ali sopstveni doživljaj i pogled na svoju karijeru i život tek su jedan deo slike. Toga su naši gosti svesni i ne sumnjajući u novinarsko i uredničko znanje i iskustvo, dopuštaju i drugačiji pogled i daju tu mogućnost da iz njih "izvučem" mnogo više.

* Da li vas je neko iznenadio svojim autoportretom?

- Važno je koga će naš autoportretista da pozove u studio, jer njegovi gosti pitanjima, dosetkama i upadicama na zanimljiv način daju ton i boju emisiji. Zbog toga me je u nekoliko navrata iznenadio izbor naših autoportretista. S druge strane, očarala me je domišljatost nekih od njih u pristupu emisiji. Nije baš laka i ugodna ta pozicija. Bilo mi je zanimljivo kako je reditelj Goran Marković sve to osmislio. Govorio je o ljudima, stvarima i događajima koje su odredile njegov život. Pričajući o drugima, zapravo je govorio o sebi.

* Kroz razne životne priče velikih umetnika bilo je i dosta emotivnih reakcija. Sećate li se neke od njih?

- Pesnika Ljubivoja Ršumovića u emisiji je "propitivao" sin - scenarista i reditelj Vuk Ršumović. Zanimalo ga je da li je pesma "Vuče, vuče, bubo lenja" namenjena njemu. Ršum ga je oslobodio te "patnje" rekavši da je numeru napisao petnaestak godina pre njegovog rođenja, dok je Vuk još bio iskra u maminom oku, a zatim je ispričao otkud toliko vukova u njegovoj poeziji. Rediteljka i književnica Vida Ognjenović je podelila sa gledaocima da su je roditelji, pošto je bila nemirna i nisu znali šta će sa njom, upisali dve godine ranije u školu. Posle osnovne škole, sa 14 godina je sama sela na voz i otišla u Sremske Karlovce. Pre podne se upisala u gimnaziju, a po podne je našla stan. Tu hrabrost je definisala kao svoj najveći uspeh. Reditelj Dejan Mijač je otkrio da mu je supruga bila važna u životu i da je volela šansonu. Zbog toga je njegov muzički izbor u emisiji bio Šarl Aznavur i "Uvelo lišće".