Gorica Nešović: U Srbiji nikad nije dosadno

KO se jednom zaljubi u radio, zna da je ta ljubav večna. Ovako Gorica Nešović objašnjava svoju opčinjenost najintimnijim medijem na čijim talasima plovi već 36 godina. Povremeni "izleti" u svet televizije nisu uticali na to da skrene sa koloseka, iako je imala priliku da napravi karijeru kao TV lice. Ali i ovako je svi znaju. Uz njen glas bude se verni slušaoci radija S2, a odnedavno to čine i gledaoci jutarnjeg programa Prve TV.

PROČITAJTE JOŠ: Buba nazvana po Leonardu Dikapriju

Svakog radnog dana, kad završi rad pred mikrofonom, seli se iz studija na ulice grada gde nekoliko minuta provodi pred kamerama, osvrćući se na svakodnevicu u Srbiji. A s obzirom na to da, kako kaže, život u našoj zemlji nikad nije dosadan, tema uvek ima napretek. Sve je počelo dok je s prijateljicom Jelicom Greganović pripremala ukusne đakonije u emisiji "150 minuta", kad se iznenada pojavio Srđan Predojević, autor i voditelj "Jutra sa Jovanom i Srđanom", sa zanimljivim poslovnim predlogom.

PROČITAJTE JOŠ: EKSKLUZIVNO: Bili Ajdol najavio dolazak na Gitarijadu!

- Ponudio mi je da u njegovoj i Jovaninoj (Joksimović) emisiji radim lepu minijaturu svakog jutra oko 10.30, koja nije klasično reportersko javljanje u program. Nisam vezana za temu, aktuelnosti, lokaciju i nemam gosta, ali sve to mogu da imam ako želim. Moj zadatak je da prokomentarišem određene situacije, a cilj je da se gledaoci u njima prepoznaju - priča naša sagovornica. - Ova forma najviše liči na radio. Brza je, realizuje se uživo i nema onih "dosadnih" televizijskih čekanja. Zato može odmah i sve!

* I pored novog angažmana niste odustali od radijske emisije. Koliko je naporno posle veselog "Buđenja" stati pred "crvenu lampicu"?

- Radio je moj osnovni posao i sastavni deo života, pa verovatno zato nemam utisak da mi je teško. Taj jutarnji adrenalin je dragocen za ostatak dana. Nisam TV lice, povremeno se pojavim nakratko i to je dovoljno.

- Lepo je i jedno i drugo. Radio je brz i pruža mnogo prostora za improvizaciju i neprestanu komunikaciju sa slušaocima, čije komentare možemo da objavimo u trenutku, što nije slučaj sa televizijom. S druge strane, TV je moćniji medij i šalje snažniju poruku.

- S obzirom na to da sam u studiju i vodim program dok se prikazuju, TV emisije pratim uglavnom tako što s vremena na vreme "bacim" pogled dok svira muzika. Oduvek, i ne samo kod nas, jutarnji programi su gledani i važni, jer uz njih započinjemo dan. Nedostaje im više životnih, a manje političkih tema. Emisija na Prvoj ima dinamiku sličnu radijskoj zahvaljujući reporterima čija su uključenja česta, i to mi se sviđa.

* Prirodna, opuštena i vesela - reči su koje vas opisuju. Smatrate li da su to kvaliteti koji vas čine autentičnom na medijskom nebu?

- Na radiju sam naučila da je iskrenost najbitnija, pa kako se kome svidi. Po prirodi sam vesela, a poslednjih godina i mnogo tolerantnija. Znam da uživam u malim svakodnevnim stvarima, to me ispunjava i daje iskru radosti. Naravno, umem i da se naljutim, a naročito me muče nepravda, lenjost i bahatost. Najvažnije je da naučimo da se šalimo na sopstveni račun.

Sa Draganom Ilićem

* Imali ste sreću da pronađete svoju "drugu polovinu" u poslu - Dragana Ilića. Kakav je njegov komentar na vaš rad na malom ekranu?

- Mi jedno drugo neprestano hvalimo kroz šalu. I kad napravim novu frizuru, on o tome priča danima. Međusobno se podržavamo i doživljavamo kao "paket", pa nam znače i individualni uspesi.

* Šta vas pokreće u novinarstvu i da li se vaš odnos prema profesiji promenio od početka karijere?

- Glavni pokretač je dobar tim. Dragan i ja radimo zajedno već 15 godina, a našli smo se slučajno. Imamo slične poglede na svet, na prošlost i odrastanje, sećamo se istih fazona naših roditelja, iako smo odrastali u različitim gradovima, slično reagujemo na razne životne situacije... Dobro je što imam vernog druga i znam da me neće nikad izneveriti. Naravno, to je obostrano.

EKSPERIMENTIŠEM SA ZAČINIMA * ŠTA kuvate ovih dana? - Uh, stalno eksperimentišem. Poslednjih meseci u centru pažnje su začini i neprestano istražujem šta sve može sa njima da se postigne, kako utiču na procese u organizmu, i koliko jelo uz njih može da dobije drugu dimenziju. Najviše upotrebljavam one koji se koriste u indijskoj kuhinji. Naučila sam da se stavljaju na početku, a ne na kraju. Tako ono što mi zovemo đuveč postaje novo jelo.

- Rad za šporetom mora da se slika na poseban način da bi sve imalo smisla. "Priči nikad kraja" je bio pionirski poduhvat zamišljen tako da se uz kuvanje u njemu nađu i gosti i razne druge teme. Nikad nisam bila zadovoljna i znam da je moglo bolje i drugačije. Ali tu opet dolazimo do televizije kao medija koji podrazumeva mnogo ljudi u celom procesu proizvodnje, zbog čega se moj glas tada najmanje čuo. Ne verujem da bih danas pristala da radim sličan format, jer znam šta mora i šta sve ne može da se izvede pred kamerama. Budući na to da volim dokumentarne emisije, to je jedino što bih sada radila.