Bojan Perić glumac: U stroju mladih lavova

ZA njega ne postoji "ostav" i nema "na mestu voljno". Već četvrtu sezonu maršira strojevim korakom kroz Vojnu akademiju. Ta TV serija svrstala ga je u stroj naših najpopularnijih mladih glumaca.

Bojana Perića pitamo kako tumači veliku gledanost ove serije, pa čak i sada kada ide repriza:

- To je jedna priča o prijateljstvu i temama koje bi trebalo da budu naša svakodnevica. Nažalost, one su ranije, zbog nekih drugih stvari, sklonjene u stranu.

* Mladima ste približili vojnički poziv?

- Trudili smo se da demistifikujemo ovaj poziv koji je jedna časna i ispravna stvar. Mnogi su ga vezivali za ratove i 90. godine, ali to nije njegova suština.

* Na početku serije ste počeli kao kadet, a nastavljate kao poručnik.

- Ne znam da li je izazovnije bilo slušati ili naređivati. Sve ima svoje čari i svoje poteškoće. Taj kadetski deo mi je pružao više mogućnosti da se poigravam sa likom. Sada kao oficir moram više da poštujem vojnička pravila.

* Igrate i u seriji "Konak kod Hilmije".

- Deset godina se bavim ovim poslom, ali ništa na papiru mi nije bilo smešnije nego scenario ove serije. Reč je o brzom humoru od koga sve pršti.

* Kažete da vam je želja da igrate i nekog negativca.

- Mene reditelji ne doživljavaju tako, a ja mislim da bih tu mogao najviše da pružim, igrajći takve tipove.

* Vodili ste i muzičku emisiju "Tri boje zvuka".

- Ona je bila veoma gledana i voljena i nadam se da će biti nastavljena.

* Volite i sport. Šta biste savetovali našoj fudbalskoj reprezentaciji na SP u Rusiji?

- Da daju sve od sebe i da nas konačno iznenade. Ne možemo očekivati sve samo od vaterpolista.

* Družili ste se u Australiji i sa Novakom Đokovićem.

- Verujem u njegov povratak i to mu želim od srca, jer je on najveći sportista u istoriji naše zemlje.

* Koji su vam planovi?

- Celo leto ću snimati "Akademiju", onda idem u Sarajevo na nastavak "Hilmije", a potom, nadam se, i na snimanje "Tri boje zvuka".

* Šta vam je još obeležilo proteklu nedelju mimo vaše profesije?

- Kao veliki partizanovac radujem se golovima Ivanovića protiv Radničkog. Veliku radost su mi priredili i moji drugari Itana i Marko koji su dobili sina Koču.