Hristina Popović: Izazov je važan začin u mom životu

DA ushićenje u ljudima bude film i pozorište u istoj meri kao i ekstremni sportovi, mišljenja je poznata glumica Hristina Popović, koja dok čitate ovaj intervju učestvuje u polarnoj ekspediciji i u društvu dvadesetak ljudi iz celog sveta i 200 pasa klizi na sankama kroz ledenu pustinju skandinavskog dela Arktika. Darovita 36-godišnjakinja smatra da je predisponirana za generisanje uzbuđenja u životu, bez obzira na to da li će taj "zadatak" obavljati kroz nesvakidašnje sportske aktivnosti ili svoj poziv. Izazov je pokreće i, kako kaže, čini važan začin u njenom životu, kao i gluma.

Veoma mlada zakoračila je u svet umetnosti, najpre na "daskama" u predstavi "Čekajući Godoa", gde je scenu delila sa Predragom Mikijem Manojlovićem, Žarkom Lauševićem, Slavkom Štimcem i Miodragom Krivokapićem, a 1991. godine i igrajući u filmu "Noć u kući moje majke". Od tada su se projekti nizali, pa smo je dobro upamtili kroz uloge u "Paradi", "Praktičnom vodiču kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem", "Malom Budi", "Pored mene", "Dobroj ženi", "Krugovima", "Stadu", filmu "Jesen samuraja"... Trenutno se sa gledaocima RTS-a druži u seriji "Komšije", gde tumači Gocu, najbolju prijateljicu Milice Zdravković (Milica Mihajlović).

- Ono što mi je najdraže u ovom projektu jeste ekipa koja ga čini odnosno to što znam da će mi svaki dan biti radostan i da ćemo sve obavljati sa lakoćom. To je važno i veoma retko u ovom poslu, a već dugo sam u glumačkim vodama - priča Popovićeva. - U "Komšijama" mi se posebno dopada prikaz sudara različitih svetova - grada i sela i što naposletku shvatamo da smo svi u suštini slično programirani, ma gde god da živimo.

* Da li se, ipak, više pronalazite u urbanim pričama?

- Meni je interesantan svaki zadatak koji dobijem i pametno je da se u svemu pronađe radost. "Komšije" su zanimljive i volim moju Gocu, a reditelj Milan Karadžić mi je dao slobodu da istražim granice određenih glumačkih sredstava koja koristim tokom stvaranja lika.

* Jeste li ikad poželeli da postanete deo nekog projekta i na početku karijere maštali o određenoj ulozi?

- Smatram da sam baš tu gde treba da budem.

Sa Mimom Karadžićem u "Komšijama"

* Gluma vam je pružila priliku da se oprobate u raznim profesijama, pa ste se dosad našli i u koži profesorke i novinarke. U kojoj ste se najbolje osećali?

- Izabrala sam posao koji mi omogućava da putujem kroz prostor, profesije, vreme i različite identitete. I ovaj poziv najviše odgovara mom radoznalom duhu.

* Uskoro ćemo vas videti u novom izdanju u seriji "Pet".

- Ta uloga mi je veoma zanimljiva, jer nikad ništa slično nisam igrala. Zato sam najviše i pristala da učestvujem u ovoj seriji. Natalija je daleko od svih dosadašnjih karaktera koje sam dočarala na velikom i malom ekranu. Ona je žena-ortak, majka, ali neodgovorna, i koketira sa onom stranom zakona. Bilo mi je veoma uzbudljivo da taj lik opravdam i pronađem nešto plemenito u njemu, što i ljudi sa problemima poseduju.

Kao Natalija u seriji "Pet", Foto: RTS

* Šta ste se trudili da naglasite u njenom karakteru?

- Ništa, jer kao glumica jednostavno uđem u lik i srodim se s njim.

* Imate li neku zajedničku osobinu?

- Sličnosti su samo fizičke (smeh). Od osobina Tili i ja delimo radost prema izazovima i uzbuđenjima.

* Kakvim reakcijama se nadate?

- Naučila sam da ništa ne očekujem, već da se prosto radujem svakom komentaru i kritici koju projekat izazove. U ovom poslu nikad ne znaš šta će na kraju da ispadne od onoga što radiš i nadam se da će "Pet" da bude dobra serija. Kad sam je čitala, "progutala" sam scenario i veoma sam bila srećna što ću biti njen deo. A kako će izgledati finalni proizvod, niko ne može da zna, i to već nije deo moje odgovornosti.

Pročitajte još - Hristina Popović: Ne postoji izgovor za neuspeh

* Na koji dosadašnji projekat ste najponosniji?

- Ne izdvajam uloge, jer svaka ima doprinos u mom glumačkom i ličnom razvoju. Svaka mi je važna i zato nijednu ne veličam.

* Koliko vam je danas značajno što ste još kao dete sarađivali sa velikim glumačkim imenima?

- To je sigurno uticalo na razvoj moje karijere. Scena mi se odmah dopala, što i jeste benefit kod izbora profesije. Imala sam i neku vrstu lažne sigurnosti kao da je to svet koji dobro poznajem, sve dok nisam upisala Akademiju. Tek tamo shvatiš šta je zapravo njena suština. Tad se javlja odgovornost i za to vreme najviše odrasteš. Gluma mi je bila najveći san i išla mi je od ruke kad sam bila mala. Volela sam glumce, uz njih sam odrastala i dopalo mi se kako oni sa lakoćom i radošću gledaju na svet, kao da je sve rešivo. To me je najviše privuklo ovom poslu.

* Da li ste i danas u kontaktu sa Lauševićem, Manojlovićem, Štimcem i Krivokapićem?

- Žarko mi je čestitao Zlatnu arenu, sa Mikijem se i dalje čujem, sa sinom Slavka Štimca se ponekad vidim i popijemo kafu... Na posredan ili neposredan način sam u kontaktu sa svima njima, jer mi mnogo znače. Pretpostavljam da su negde odigrali značajnu ulogu u mom životu i imali veliki uticaj na izbor profesije. Svi su mi uvek govorili da je ovo težak posao, ali eto takvog sam temperamenta, pa su te reči u meni probudile radoznalost, a ne strah. Savet koji sam dobila od većine starijih kolega je da je istrajnost najvažnija u ovom poslu.

SANKANjE NA SEVERNOM POLU

IAKO uživa u izazovima, ova glumica se trudi da svakodnevicu drži van ekstrema i da svaka promena u njenom životu bude rezultat svesne odluke. Tako se i ovog puta prepustila čarima čuvene ekspedicije Fjallraven Polar. Inače, više ljudi se popelo na Mont Everest nego što ih je uspelo da završi ovo putovanje.

- Svake godine se bira 20 osoba iz celog sveta, a sada sam i ja imala sreće da budem jedna od njih. Pored učesnice iz Mađarske, kao jedina iz Srbije predstavljaću centralnu Evropu - kaže Popovićeva. - Krećemo iz Norveške i vozimo sanke 330 kilometara po arktičkom krugu. Radimo sve sami, spavamo u šatorima ili u ledu samo u vrećama za spavanje!