Danica Krstić: Merima NJegomir me učila kako da ne pevam kroz nos

SAMO su oni koji ne prate etno i dobru staru narodnu pesmu bili iznenađeni moćnim glasom mlade Kragujevčanke Danice Krstić (22) na nacionalnom izboru za predstavnika za "Evrosong". Ona sa uspehom peva tradicionalnu srpsku muziku od šeste godine, pobedila je u kategoriji vokalni solista u serijalu "Šljivik", snimila je trajne snimke za arhiv Radio Beograda i zovu je čuvarkom tradicije mlađe generacije. Danica je "oduvala" konkurenciju i sa Sanjom Ilićem i "Balkanikom" predstavljaće Srbiju u maju na 63. "Evrosongu" u Lisabonu, sa pesmom "Nova deca". Ona za "Novosti" poručuje da nije preslušavala pesme konkurencije i da će dati sve od sebe da što bolje uradi svoj deo posla.

- Na moju sreću, nisam tremaroš, pa treme zasada nema uopšte i trudim se da maksimalno profesionalno pristupam svemu, pogotovo zato što nisam takmičarski nastrojena i na ceo događaj gledam kao na jedan prelepi nastup koji mi može doneti ozbiljne promene u životu - kaže nam Danica.

* Na kom jeziku pevate uvodni deo "Nove dece"?

- Moj deo nema misaono značenje, ali predstavlja evokaciju tradicije. Sanja je na taj način želeo da objedini melodije celog Balkana i balkanskih naroda i pokaže sve lepote koje nosi naša tradicionalna muzika.

* Prvi put ste se na izboru za predstavnika na "Evrosongu" takmičili 2015. sa pesmom "Suze za kraj", ali je u Beč otišla Bojana Stamenov?

- Bila sam svesna da taj trenutak nije moj, već moje divne koleginice Bojane, ona je to zaslužila i tako je trebalo da bude, ali znala sam da me "Pesma Evrovizije" čeka i da mi neće izmaći. Ništa se ne dešava slučajno. Imam veliku sreću što na to takmičenje idem sa Sanjom Ilićem i "Balkanikom", jer su predivni ljudi, dobri prijatelji, odlični muzičari i divne kolege. "Evrosong" je sjajan zato što predstavlja sajam muzike, kako bi to rekao moj kolega Mladen Lukić, samim tim pružaju vam se razne mogućnosti poslovne saradnje i novi kontakti. Festival je namenjen širokim narodnim masama, što znači da stičete i novu publiku, tako da sve to može doprineti napredovanju u poslu. Šta se može svideti ljudima u tom trenutku, nikad se ne zna, nekada je to samo pevanje, nekada je u pitanju sama pesma, nekada izgled, ličnost, možda neke kombinacije navedenog ili ceo paket. Na "Evrosongu" je pravilo, da nema pravila.

* Kako ste postali član "Balkanike"?

- To je veoma smešna priča! Moj tata je celog života moj menadžer" i shvatio je da treba da pevam u "Balkaniki", kada sam imala 14 godina. Dobio je Sanjin broj telefona od mog kolege, pozvao ga i nonšalantno mu rekao: "Moja ćerka mora da peva kod vas". Sanja ga je malo propitao ko sam i šta sam, ali kada je čuo koliko imam godina, rekao mu je da sačeka još malo jer sam premlada. Dve godine kasnije došla sam u grupu i otvorio mi se jedan potpuno novi svet. Svaka naša turneja je posebna avantura, to druženje i takva iskustva se doživljavaju samo jednom, svaka je posebna priča, puna raznih anegdota, a najbolje od svega je što "Balkanika" iza sebe ima internacionalnu karijeru, što mi je kao mladoj pevačici donelo mnogo dobrog.

Pročitajte još - 63. EVROVIZIJA: Naša Danica najlepša

* Malo je pevača koji su snimili trajne snimke za arhiv Radio Beograda, a vi ste jedan od njih?

- Mojoj sreći nije bilo kraja, imala sam 15 godina i bila sam preplašena, svesna da u taj studio ne može svako da uđe i još da ga prati Narodni orkestar pod upravom Vlade Panovića. Čini mi se da sam zbog straha bila veoma nespretna, ali je to nekako prošlo, a snimanja su se nizala. Merima Njegomir i Vlada Panović su mi mnogo pomogli pri formiranju identiteta radijskog pevača, a tu su naravno bili i Momčilo i Snežana Stanojević. Većina tih pesama snimljena je za potrebe emisija "Leti, leti, pesmo moja" i "Igrale se delije", zahvaljujući Neni Kunijević koja me je uključila u projekat, i iz toga je proistekla ideja o snimanju mog albuma prvenca "Pod gorom se šetalo devojče" koji je prošle godine objavio PGP RTS.

* Naslovnu numeru komponovao je Vlada Panović koji tvrdi da je uz vas pesma postala moralni šamar u vremenu smutnom za muziku?

- Sasvim slučajno sam otpevala njegovu prelepu pesmu i srodila se sa njom. Ljudima se svidela moja interpretacija, kao i Vladi, pa sam se osmelila da ga pitam da li bi mi dozvolio da je stavim na album i nazovem ga po njoj. Pristao je sa oduševljenjem. Na albumu su još dve novokomponovane pesme, "Ne donosi bele ruže" Radoslava Grajića i "Jesi l' čuo, mili rode", ali ako niko nije shvatio da su novokomponovane, znači da smo odabrali prave kompozicije za album.

* Koliko vam je značila pobeda u serijalu "Šljivik"?

- Mnogo, jer poneti takvu titulu je čast i privilegija, a bila je i pokazatelj da sam na pravom putu.

* Otkud tolika privrženost etnu?

- Sve je počelo iz porodice, roditelji su mi bili folklorni igrači u sadašnjem CZNTK "Abrašević" u Kragujevcu. Tu sam počela da igram kao veoma mala, a onda i da pevam, i obožavala sam sve što je vezano za tradiciju. Verovatno je u pitanju genetika, jer me roditelji nikada nisu prisiljavali da idem u tu instituciju, a ja sam odmalena tamo satima znala da igram i pevam, i mnogo sam uživala u tome.

* Zašto su vera i tradicija važne i kako ćete provesti Uskrs?

- Narod bez vere je narod bez tradicije, sve je to usko svezano ili sam ja bar tako shvatila na mom fakultetu. Uskrs kao jedan od najsrećnijih hrišćanskih praznika sam uvek provodila sa porodicom i ove godine prvi put u životu neću biti kod kuće, što me je, iskreno, malo poremetilo, ali odlučila sam se za ovaj posao i drago mi je što imam razumevanje i podršku porodice. Ranije nisam imala toliko obaveza i za svaki Uskrs bih sa mamom i bakom farbala jaja, što mi je bio omiljeni deo praznika. Prijala mi je toplina doma kada bismo se svi okupili na porodičnom ručku, prepričavali razne događaje i smejali se zajedno. Imala sam predivno detinjstvo.

* Sećate li se kako ste prvi put kao šestogodišnjakinja zapevali na bini "Puče puška" uz Bilju Krstić?

- Sećam se kao da je juče bilo! Da nije bilo Bilje, ne znam da li bi iko ikada shvatio da ja znam da pevam. Srećom, imam roditelje koji su uvek znali da me usmere i podrže šta god da zamislim. I tada su uradili pravu stvar i bili mi vetar u leđa kada me je Bilja pitala da pevam sa njom.

* Koje pevačke tajne vam je otkrila vaša mentorka Merima Njegomir?

- Merima se mnogo namučila dok mi je objasnila da ne treba da pevam kroz nos. Ništa nisam shvatala i u jednom trenutku je samo došlo! Sve mi je bilo jasno, doživela sam veliku promenu u pevanju i sve je krenulo nabolje. Polako sam sazrevala i to mi je otvorilo vidike.

* Svi govore o vašem neverovatnom glasu, kako ga čuvate?

- Pa, nešto ga i ne čuvam, a trebalo bi! Nema tu nekih posebnih tajni, bitna je naravno oralna higijena, ispiram grlo raznim rastvorima, obično je to čaj od žalfije ili razmućena so u toploj vodi. Kao mala nisam pila ništa hladno, ni gazirano, ali sada sve to konzumiram i - ništa mi ne fali.

* Imate li vremena za fakultet i izlaske?

- Sada nemam vremena ni za šta, ali bukvalno. Opuštam se tako što se zatvorim u četiri zida, isključim telefone i gledam film ili odem na kafu sa nekim ko mi je prijatan za druženje. Poslednjih pet karata za koncerte i pozorišne predstave mi je propalo, jer mi uvek iskrsne neka obaveza u poslednjem trenutku, tako da sam i od toga digla ruke. Nikada nisam bila jedna od onih devojaka koje čitaju romane, zadovoljstvo sam pronašla u čitanju stručne literature.

NAJLEPŠE LICE "PESME EVROVIZIJE"

* KAKO komentarišete što su vas fanovi "Evrosonga" izabrali za najlepše lice takmičenja?

- Nikad u životu nisam ni pomislila da bi mi evrovizijski fanovi dodelili tu laskavu titulu. Imponuje mi svakako, jer sam ponekad toliko skromna da nisam svesna svojih kvaliteta o kojima mi ljudi stalno govore, a ja ih negiram i odbacujem. Ali, ako se sada toliko ljudi složilo da sam ja ta, onda sam im veoma zahvalna što su me počastili titulom i ovog puta im neću protivurečiti.

ZASP'O JANKO POD JABLANOM

* VAŠ glas se čuje u serijama "Ranjeni orao" i "Greh njene majke", kako je došlo do toga?

- Sasvim slučajno. Porodično smo pratili seriju "Ranjeni orao" i kako su išle epizode, u jednom trenutku smo čuli moj glas. Kako su ljudi našli moje izvođenje pesme "Zasp'o Janko pod jablanom" ja ni posle toliko vremena ne znam da kažem. Taj put se desilo božjom voljom, a na sledeće snimanje sam bila pozvana lično. Nadam se da će biti još poziva za snimanja tog tipa.