PORED mnogobrojnih uloga na filmu, televiziji i pozorišnim daskama u kojima je briljirao i tokom karijere priželjkivao da ih upiše u svoju radnu biografiju, postoji jedna u kojoj se Marko Nikolić našao potpuno nenadano. Bilo je to 1981. godine kada se sa Mišom Janketićem i Žarkom Lauševićem zadesio u "Jatovom" avionu, koji je pao u ruke otmičara na letu iz Titograda za Beograd. Drama na nebu uzdrmala je život ovih umetnika, kao i celu tadašnju Jugoslaviju, a tek pre nekoliko godina slavni Giga Moravac saznao je šta je Borivoja Jelića nateralo da to učini. Danas, posle susreta sa otmičarom sa kojim je uz rakijicu proćaskao o tom nemilom događaju, na sve ovo gleda kao na dečju igru i ne uzima mu za zlo. Ipak, Nikolić naglašava da nije od onih što lako praštaju, te ljudi moraju da vode računa o tome kako se ophode prema njemu i šta mu govore.

- Ne praštam ni najmanje nepravde, zločine i uvrede. Možda će mi to mnogi zameriti, ali iz ove kože ne mogu. Izboriti se za život i svoje mesto u njemu nije lako i zato moraš pravilno da se postaviš. Sa mnom se ne isplati svađati se - poručuje glumac.

Kao simbol "Boljeg života" u kome je "oživeo" jednog od najvoljenijih likova iz domaćih serija Dragišu Gigu Popadića, naš sagovornik je ostavio upečatljiv trag u srpskoj kinematografiji. I sada, kad je prevalio sedamdesetu, Nikolić se ne zaustvalja, već nastavlja da niže nove uloge. Jedna od njih je u seriji "Komšije" reditelja Milana Karadžića, gde tumači bivšeg oficira Živojina.

* Čime vas je zainteresovao ovaj lik?

- On neizmerno voli svoju ćerku Milicu i kao čovek "starog kova" čvrsto se drži svojih uverenja. U jednom trenutku mu se čini da u kući Zdravkovića postoje stvari sa kojima neće moći lako da se pomiri i zato brine o svakoj sitnici. Čini to na jedan sebi sasvim normalan način, dok publici pomalo liči na karikaturu.

PROČITAJTE JOŠ - Marko Nikolić: Igrao sam Karađorđa, sad sam na strani Miloša

Ipak, iz sve snage se trudim da to ne bude tako. Na ovu ulogu sam pristao, pre svega, jer je to moj posao. Draga mi je ova ekipa, a imam priliku da upoznam mnogo novih lica koje sam dosad viđao samo na televiziji. Volim glumce, kao i da sa njima podelim i lepo i ružno. Zato je ovo za mene još jedna mala avantura.


* Uskoro ćemo vas videti i u seriji "Pet" na RTS.

- Video sam prvu epizodu i veoma mi se dopala. Igram advokata, koji na prvi pogled samo obavlja svoj posao. Međutim, on je slojevit lik i mogao bih da ga okarakterišem kao kulturnog i finog vragolastog čičicu. Videćete, on je pravi, namazani matori lisac!

* Igrali ste u prvoj sezoni "Senki nad Balkanom" Dragana Bjelogrlića. Hoće li vas biti i u nastavku?

- Ne znam, a mislim da ne zna ni Bjela.

* Mnogi i dalje sa setom govore o nekadašnjim vremenima, a velika gledanost "Boljeg života" godinama ne jenjava. Da li je razlog tome naša želja da se prisetimo da nam je nekad, ipak, bilo dobro?

- Serije me ne navode da razmišljam toliko duboko. Znam kako je bilo tada i kako je sada, i šta sam osetio na svojoj koži. Nisu mi potrebne one da bi me uveravale u bilo šta, podučavale i sećale na proživljeno. I bez serija ljudi to znaju. Na "Bolji život" gledam samo kao na lepu uspomenu.

* Šta bi danas mučilo Gigu Moravca?

- Isto bi se davio u... da ne kažem u čemu, kao i onda. Imao bi iste probleme, jer ljudi iz srednjeg sloja u svakom društvenom uređenju nastradaju. I u ratu i u miru. Imao bi iste muke, jer je Giga bogom dan da upada u probleme.

* Koji začin nedostaje današnjim serijama?

- Ne znam, jer ih ne gledam mnogo. U poslednje vreme sam pratio taj novi talas - "Montevideo", "Senke nad Balkanom", "Ubice mog oca"... i ono što se u svakoj vidi na prvi pogled je nedostatak novca. Kako kažu, kijavica, siromaštvo i pijanstvo teško mogu da se sakriju. I ljubav, naravno.

PROČITAJTE JOŠ - Marko Nikolić: "Bolji život" mi je bio kao lopta na penalu

Nervira me književni jezik kojim se govori, ne samo u serijama, već na televiziji uopšte. Glumci bi trebalo da budu lučonoše srpskog jezika, a nije tako. Strašno je da o nečemu što nas identifikuje ne vodimo računa i shvatamo samo kao sredstvo sporazumevanja. Na ovom današnjem jeziku ne može da se piše poezija, već samo "šareni program" za svadbe. Zato se žderem svakog dana.

* Mnoge kritike na račun neadekvatnog jezika poslate su na adresu "Nemanjića". Kakvo je vaše mišljenje o ovom projektu?

- Ne dopada mi se taj trend da najpre tviteraši "ispaljuju" prvu epizodu nekog formata, posebno domaćeg. Smatram da u "Nemanjićima" nisu upotrebljeni odgovarajući izrazi, ali da je u suštini ova serija korisna za decu da nauče ko su bili naši preci. Zato najpre treba da pustimo da se nešto odigra i završi, pa tek onda da komentarišemo i dajemo sud. Sad nam sve "bode oči", a nikome nije smetalo kad u grandioznom američkom filmu "Troja" ubiju Agamemnona za koga se pouzdano zna da nije poginuo u Trojanskom ratu. I to što jedan od glumaca na ruci nosi "seiko 5" i što se na nebu vide tragovi aviona. Za to niko nije rekao ni reč, a u "Nemanjićima" traže greške u četvrtom planu. To nije fer i nije lepo. Ne igram u ovoj seriji da bih je branio, ali treba barem poštovati nečiji trud, rad i talenat, i ne prilaziti odmah naoštreno.

"Komšije"

GLUMA ODUVEK I ZAUVEK

U ranoj mladosti Marko Nikolić bavio se košarkom, fudbalom i biciklizomom, ali je oduvek znao da je predodređen za scenu. Priznaje da je u nekom trenutku pomislio da bi bilo bolje da je batalio glumu i posvetio se sportu, ali je od takvog razmišljanja brzo odustao.

- Kad čovek malo razmisli, šta bih ja sa 180 centimetara radio u košarci. Pritom, nisam bio baš supertalenat da bih mogao da igram na poziciji plejmejkera. Ali mogao sam da pođem stopama Ducija Simonovića, što se tiče njegovih doktorata i fantastičnih dela koja je napisao. Odrastao sam s njim i poznajem jednog uzvišenog, posvećenog, poštenog i "ludog" čoveka. On ne trpi lopovluk i nepravdu, a u našoj sredini takvi uvek nestaju.