Vaskrsnuće Kralja kokaina

IAKO su joj predviđali kratak vek, a mnogi priželjkivali da što pre ode u zaborav, muzika devedesetih, nekim čudom, i danas trešti u beogradskim klubovima. Tajnu njene popularnosti, odnosno opstanka, otkriva nam novinar "Eksploziva" Marko Novičić u serijalu "Dens devedesetih: Žurka ispod vulkana", koji se od 25. januara emituje radnim danima u 18.30 na TV Prva.

Kako je nastao ovaj muzički žanr i koliko je bio inspirisan kriminalom i stanjem u državi, saznaćemo, u sedam nastavaka, od najvećih zvezda iz tog perioda.

* Koji je bio vaš motiv da radite ovaj serijal?

- Čini mi se da se tema sama nametnula. Razlog je sve više žurki na kojima se pušta muzika devedesetih. Čak sam bio i na jednoj za koju je bilo potrebno kupiti ulaznicu nekoliko dana unapred. Tada sam shvatio koliko je dens ponovo popularan, i to me je motivisalo da istražim šta je uzrok tome. Kako kažu stihovi grupe Funky G - dens je uvek u fazonu, dens je uvek bio kul.

PROČITAJTE JOŠ: I Koperfild silovatelj?

* Dok ste istraživali ovaj period, da li ste otkrili neku njegovu svetlu tačku?

- Zapravo, jesam. Tu svetlu tačku su isticali i denseri, ali naročito ljudi koji su odrastali slušajući njihovu muziku. Ona je bila sredstvo da se pobegne od surove realnosti u kojoj su živeli. Jednostavno, imali su potrebu da žive normalno i provode se u skladu sa godinama, uprkos svemu što se oko njih dešavalo. I čini mi se da su uspeli. Ta muzika zaista je bila nešto što im je pomoglo da, koliko je bilo moguće, budu bezbrižni, barem na žurkama. Zato je oni i danas doživljavaju mahom bez negativnih konotacija.

* Zašto se dens zove "Žurka ispod vulkana"?

- To je kovanica radijskog voditelja Dragana Ilića, jednog od sagovornika u mojoj priči. Njom je objasnio upravo tu potrebu mladih da uživaju u tinejdžerskim danima uprkos svim strahotama koje su ih okruživale. Kako je rekao, bilo je to kao da se dešava žurka ispod vulkana, koji svakog časa može da proradi i sve ih zalije vrelom lavom. Planiram da od ovog serijala napravim i dokumentarni film, koji ću upravo tako nazvati - "Žurka ispod vulkana", jer upravo to najbolje opisuje čitavo ludilo devedesetih.

* Ko danas sluša ovu muziku, da li su to mlađe generacije ili one koje su odrasle uz nju?

- I jedni, i drugi. Čak i klinci koji su rođeni u 21. veku. Možda to najbolje govori o samoj muzici, jer oni mogu da je slušaju, a ne podseća ih na teška vremena. Što se tiče nas koji smo devedesetih bili deca, mislim da nas dens vraća u lepe trenutke detinjstva. I mogu vam reći da sve češće pustim neke od pesama iz tog perioda.

* Da li je hit iz tog vremena "200 na sat" možda bliži današnjem ritmu života?

- Veoma je moguće. Mislim da se u trenutku kada je pesma nastala pre svega odnosila na one koji su bili posvećeni samo dobrom provodu ili koji su želeli da žive opasno, rizikuju život zbog brzine. Takvih je danas možda i više, ali ovo "200 na sat" možemo da primenimo na sve sfere života, u smislu da je svakodnevica toliko brza za većinu nas.

* A i od "Kralja kokaina" se izgleda nismo mnogo udaljili?

- Definitivno nismo. Mada bi moglo da se kaže da je taj tekst bio ispred svog vremena. Dens tekstovi, većinom, bili su ljubavni, dok je u pesmama koje danas nastaju mnogo više rima u kojima se pominju droga, kriminal, "lake žene" i sve ono što je asocijacija na devedesete. "Kralj kokaina" bio je ekstreman kada se pojavio, a danas bi bio samo jedna od numera sa provokativnim tekstom.

* Šta ste otkrili od sagovornika, kako su nastajali tekstovi njihovih pesama?

- Srđan Čolić, osnivač i vođa grupe "Mobi Dik", ispričao mi je kako se tokom karijere naslušao mnogo kritika zbog svojih tekstova, a da je zapravo samo pevao o vremenu u kom je živeo. Samo je u rime prenosio ono što ga je okruživalo. Siguran sam da njegova namera nije bila da utiče na omladinu na negativan način. Jednostavno, uspeli su da sažmu srž tog perioda u svojim pesmama.

PROČITAJTE JOŠ: Inženjer zvuka benda "Prodidži": Čolina karijera je fantastična

* Zašto strana dens muzika iz tog perioda ima potpuno drugačiju konotaciju od naše?

- Iz prostog razloga što je nastajala u stabilnim društvima, u zemljama u kojima nije bilo rata i sa zdravom ekonomijom. Namena i njihove i naše muzike bila je ista, ona je pravljena za žurke. Nesreća ovog našeg pokreta bila je što se pojavio u trenutku u kom je nastao, pa su konotacije na kriminal, dizel kulturu i sve ono sa čim se povezuje bile neizbežne.

TURBO-FOLK

* GDE je granica između densa i turbo-folka, koji takođe pamtimo iz tog vremena?

- U nekim pesmama bilo je prožimanja ovih žanrova, ali uglavnom je razlika ogromna. Najveći broj numera nastao je po uzoru na eurobeat pokret, koji je devedesetih uživao veliku popularnost u čitavom svetu. Prva i osnovna razlika je u samom ritmu. Mislim da su pre svega izvođači turba folka bili ti koji su "pozajmljivali" ritam i druge karakteristike od dens pesama.