DŽim Karter: Imam kofer pun praznih priča

KAD ste na pozorišnoj sceni, pred TV ili filmskim kamerama skoro pola veka, a vaša je radna biografija ispunjena najrazličitijim žanrovima i ulogama, od junaka istorijskih saga, preko životnih drama do naučne fantastike, gluma više nije profesija već način života. Barem tako, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", kaže britanski glumac Džim Karter (69), najpoznatiji po roli gospodina Karsona, batlera uglađenih manira, u hit seriji "Dauntonska opatija" (RTS 2, 21.00), koja ga je nominovala za čak četiri Emija.

Međutim, ovaj radoholik, kako sebe često opisuje, na pragu osme decenije tek dobija profesionalni elan. Tako je posle uspešnog pozajmljivanja glasa Kogmanu, metalnom slugi ser Entonija Hopkinsa u blokbasteru "Transformersi 5: Poslednji vitez", odlučio da ponovo otputuje u prošlost, ovog puta nešto dalju, i obuče odoru srednjovekovnog pape Bonificija Osmog za potrebe serijala "Pad viteza" (HBO, 20.00).

Pročitajte još - Tom Kalen: Svetu nedostaju pravi vitezovi

- Bila je to đavolska vožnja koja me je iz uštogljene britanske atmosfere bacila u futuristički okršaj metalnih čuda od 10 metara, a zatim vratila u daleki srednji vek gde mi je uloga ni manje ni više nego da stavim Evropu pod svoju vlast - započinje razgovor sa nama Karter, ne krijući da je i posle 50 godina karijere i dalje i te kako u stanju da se raduje novim ulogama i izazovima. - Poznato je da volim da pozajmljujem glas junacima, već dugo to radim i pokazalo se da sam dobar u tome. Ipak, iskustvo u "Transformersima" za mene je posebno. Prvi put u životu igram psihotičnu metalnu "kantu" sa ulogom sluge, pri čemu sam ja samo glas, a moje telo glumi minijaturna Japanka koju su ugurali u Kogmanov oklop. Priznaćete da je prilično komična situacija.

* Baveći se glumom, pred vama su se našli brojni izazovi, i u pogledu karaktera i žanrova, ali i medija putem kojih ste se obraćali publici - bioskop, TV i pozorište. Koliko je teško prilagoditi se svim tim zahtevima?

- Čini mi se da je gluma u stvari uvek ista. Jedina razlika je što radeći na filmu morate tehnički biti malo svesniji trenutka, odnosno kontinuiteta radnje. Za razliku od serije ili predstave, tu nema mnogo prostora za ponavljanja ili improvizacije. U pogledu pristupa ulozi nema baš nikakve razlike. Pozorište vam ostavlja više vremena za učenje teksta, ali već sam navikao na tempo koji se traži pred kamerama, i dopada mi se. Obožavam da samo stanem pred objektive i jednostavno završim sa tim. Idemo dalje!

* Šta je najteže u pozivu glumca?

- Pomiriti se sa lošim scenariom. Tokom karijere nagomilao sam kofere i kofere praznih priča. To su one uloge u kojima se osećate profesionalno neiskorišćeno, potcenjeno, pa čak i poniženo. Imao sam ih mnogo. I nebuloznih dijaloga, i niskobudžetnih filmova i serija čija radnja nije imala nikakvu poentu. Međutim, svaka od njih plaćala je račune i donosila hranu. Kad to shvatite, pristanete da snimite i najveću glupost. Posle nekog vremena je zaboravite, snimite nešto dostojno vašeg renomea i produžite dalje. Gluma je kao i svako drugo zanimanje - zanat. Posao koji donosi novac.

* Kako je bilo prošetati sa templarima kroz srednji vek u "Padu viteza"?

- U toj seriji glumim nestašnog papu Bonificija Osmog, istorijsku ličnost koju je još Dante Aligijeri osudio na osmi krug pakla u "Božanstvenoj komediji". Dopao mi se ovaj lik zbog svoje živopisnosti i drugačijeg prikaza pape od one slike koju imamo danas o ljudima koji nose tu titulu. On je mnogo voleo da se meša u politiku, a najvažniji zadatak mu je bio da ujedini sve evropske zemlje pod jednom crkvom, odnosno pod svojom vlašću. U "Padu viteza" vidimo ga kao mudrog i pronicljivog verskog poglavara, kome manipulacije nisu nimalo strane. Sveti gral je ono što najviše želi, jer zna da je to sredstvo kojim će ostvariti svoje ciljeve.

Pročitajte još - Templari i novinari cvokotali na minus 12

* Dosad ste najdalje "otputovali" glumeći u filmu "Zaljubljeni Šekspir". Čime vas je privuko scenario za "Pad viteza"?

- Bila je to prilika da se upoznam sa periodom ljudske istorije o kom sam malo znao. Dodatno, sjajan produkcijski tim i glumačka ekipa bili su razlog više da se nimalo ne dvoumim. Veliki izazov bio mi je da predstavim papu ne kao čoveka vere, već kao političku ličnost. U "Padu viteza" nismo toliko radili na njegovoj duhovnosti, koliko na tome da ga publika doživi kao vladara moćne institucije čija je snaga bila jednaka svim tada znanim imperijama. Papa je čovek konspiracije, manipulacije i borbe za interese svoje države - vere. Diktator srednjeg veka. Bila mi je prava poslastica da dočaram takav lik.

* Ipak, reč je o ulozi sasvim drugačijoj od one koja vam je donela svetsku slavu, u seriji "Dauntonska opatija"?

- Serije poput "Opatije" ne događaju se često u karijeri jednog glumca. Kad sam započinjao rad na tom serijalu, nisam ni sanjao da će šest godina biti deo mog života. Ipak, ritam našeg života je da odradiš posao i pređeš na sledeći. Kada smo završili snimanja, nisam pravio veliku stvar oko toga, ali činjenica je da ti mora nedostajati nešto što ti je duže od pola decenije bilo svakodnevna rutina. Međutim, smatram da sam našao odličnu zamenu kojom ću popuniti prazninu posle "Dauntonske opatije". Ime joj je "Pad viteza".

PAPA NA PLUS 40

* DA li je teško biti papa?

- Samo u julu, kad morate pod punom verskom opremom, od glave do pete odeveni u haljine sve sa papskom krunom, da snimate na plus 40 stepeni. Inače, nije previše zahtevno. Uostalom, da li ste ikada videli papu koji se oznojio radeći (smeh)?