LJiljana Stjepanović: Zavolećete me i kao Savku

MADA nikad nije imala ambicije da postane pevačica, igrajući u mnogim mjuziklima iskusila je taj zanat i pokazala da joj, pored glume, i pevanje ide od ruke. Prvakinja Pozorišta na Terazijama, gde radi pune 42 godine, Ljiljana Stjepanović pokazala je svoj raskošni talenat kroz mnoge formate, dočaravši plejadu različitih likova i karaktera. Bogatašica Ozrenka Soldatović iz "Srećnih ljudi", domaćica Sida Pandurović iz "Porodičnog blaga", nezaboravna Kića iz serije "Ljubav, navika, panika" i, u narodu veoma voljena i cenjena, Radojka iz "Selo gori, a baba se češlja", samo su neke od rola koje su obeležile bogatu karijeru ove umetnice. Glumački angažmani uneli su u njen život nova prijateljstva, a ona iz studentskih dana ostala su joj u srcu zauvek. Jedno od takvih godinama neguje sa "klasićem" Radošem Bajićem, koji se otisnuo u rediteljske vode i napravio neke od najuspešnijih TV projekata. Od februara na Pinku startuje njegova nova serija "Šifra Despot", u kojoj će Stjepanovićeva "oživeti" lik Savke.

- Veliko je zadovoljstvo raditi sa Radošem, jer je on pre svega moj drug i brat. Naše poznanstvo datira još sa FDU, i svaki poziv da zaigram u nekom njegovom projektu za mene je kompliment - kaže glumica. - To znači da nije zaboravio naša druženja tokom studija. Srećna sam i ponosna što snimamo zajedno.

* Koliko se vaš odnos promenio od vremena kad ste studirali?

- Nimalo. Volimo se kao što smo se i tada voleli. Studiranje je bio veoma specifičan period života, jer smo na akademiji po ceo dan provodili zajedno. S vremenom smo postajali sve bliskiji, a onda je svako od nas otišao svojim putem - radili su razne stvari u pozorištu, na filmu i televiziji, muškarci su se oženili, žene poudavale, rađale decu... Kad me je Radoš posle 30 godina od završetka studija i neviđanja pozvao, bila sam presrećna. Pristala bih da u njegovom projektu izgovorim i dve rečenice, jer je on prvi čovek sa FDU koji se setio svih svojih "klasića" i dao im šansu.

* Da li su teme koje se obrađuju u Bajićevim serijama ono u čemu se najviše pronalazite?

- "Selo gori, a baba se češlja" je serija za sva vremena, jedna je od najboljih dosad snimljenih na ovim prostorima. To dokazuje njena velika gledanost u Srbiji, kao i odličan rejting u dijaspori. Omiljena je širom sveta, što znači da je u potpunosti pogodila naš mentalitet i da se svako u njoj pronašao. Radoš najbolje poznaje život u Moravskom okrugu i tokom snimanja je bio naš pravi vođa. On nije od onih reditelja koji ponižavaju glumce, jer je pre svega glumac. Voli svoje kolege, dozvoljava im da se razmahnu i da imaju stav o ulozi. To je velika stvar, i zato je ova serija uspela.

* Koliko je bilo zahtevno dočarati lik Radojke?

- Meni nije, jer je taj karakter najsličniji mom. Izuzetno je blizak mojoj duši i najponosnija sam na ovu ulogu. Najveću smetnju predstavljao mi je moravski akcenat, ali i to sam savladala uz Radoševu pomoć. Uostalom, deset godina smo proveli snimajući na tom podneblju, pa smo družeći se sa meštanima usvajali njihov način govora.

U "Šifri Despot" videćemo vas u potpuno drugačijem izdanju.

- Tumačim staru učiteljicu u penziji, lošeg zdravlja, što se na početku ne vidi. Savka je veoma emotivna baka, koja se vezala za komšije Despotoviće, jer njena porodica nije pored nje. Uloga nije mnogo zahtevna, i to mi u potpunosti odgovara. Drugačija je i grublja od "moje" Radojke. Mislim da će narod zavoleti ovu učiteljicu, koja uvek imala stav i znala da kaže "tišina, deco!".

* Može li ona da nadmaši popularnost "Selo gori, a baba se češlja"?

- Iskreno se nadam da će "Šifra Despot" dostići taj uspeh. Priča je savremenija, likovi su moderniji, drugačiji je pristup radu, a to će verovatno privući i drugu publiku. Za razliku od "Selo gori...", u "Šifri Despot" epizode su kraće, ali veoma efektne i duhovite. Ima i nežnih, sentimentalnih trenutaka, što će se našim gledaocima dopasti.

* Od svih projekata u kojima ste učestvovali, mnogima je i dalje najdraži sitkom "Ljubav, navika, panika". Imaju li ovakvi formati šansu da zažive i kod nas, kao što je to slučaj u svetu?

- Apsolutno! Vreme u kojem živimo drugačije je u odnosu na moje i Radoševo, ali je "Selo gori..." dokazalo da su, i pored brzog načina života, ljudima potrebni odmor, predah i nešto novo. Sitkomi su definitivno popularniji kod mlađe populacije, u to sam se uverila putujući po svetu. Oni malo stariji vole duže forme, dok je omladini Kića ostala u sećanju. To je za mene veliki kompliment. Prijaju mi i duži i brži formati, jer obožavam svoj posao. Koju god ulogu da mi ponude, trudim se da u njoj pronađem sebe. Kića je prostodušna žena, bavi se manipulativnim poslovima, ali je veoma simpatična i nije loš čovek. U svakom liku treba potražiti dobru stranu i nje se držati.

* Postoji li neka uloga koju ste priželjkivali a niste uspeli da se ostvarite u njoj?

- Mnogo njih! I dalje se nadam da ću dobiti svoju priliku. Glumci nikad duhovno ne stare, jer oni su večita deca. I ako dovoljno volite svoj posao, želite ga bez obzira na to koliko godina imate. Mnoge uloge ni kao mlada nisam dobijala zbog mog "ženstvenog" glasa, ali ima rola koje bih s radošću odigrala. Moje pozorište je negovalo isključivo komediju i operetu, i bilo mi je zanimljivo da istražujem te žanrove. Taj deo svoje dramske ličnosti ispunjavala sam kroz Radojku, kraljicu Mariju, film "Neko me ipak čeka"...

* Osim pred kamerama, aktivni ste i u pozorištu. Koliko uživate igrajući u mjuziklima?

- Skoro pola veka glumim u Pozorištu na Terazijama, i ono je postalo moja druga kuća. Dok sam bila mlađa, radila sam više koreografskih numera, a sad mi sve manje pripadaju takve role i uglavnom sedim u nekom ćošku (smeh). Uživam dok pevam, a i to sam zavolela na sceni.

KOLEGA ZA PRIMER

DA li vam je lakša saradnja sa Radošem Bajićem kao glumcem ili rediteljem?

- I jedno i drugo je lepo. Kad je prvi put trebalo da sarađujem sa njim kao rediteljem brinula sam se kako će to da izgleda, jer smo drugari. Mislila sam da će da se postavi iznad nas, ali pogrešila sam. Sa glumcima je razgovarao i bio egal u svakoj situaciji. Zato je rad sa njim uvek zadovoljstvo. "Selo gori..." će mi ostati u najlepšem sećanju, za ceo život.