Ivan Golušin: Ne volim javne ličnosti koje govore da ne uživaju da ih slikaju

OD momenta kad je uplovio u spikerske vode, Ivan Golušin upijao je znanje i iskustvo na BK televiziji, TV Politika, Trećem kanalu, Avali, Košavi (današnjem Hepiju). Svaka promena unosila je promene u njegov život, pa je, tvrdi, uvek doživljavao traume zbog rastanka sa kolegama. Čini se da je konačno uplovio u mirnu luku s obzirom na to da ga već pet godina gledamo na "ružičastom" kanalu, gde uživa u informativnoj redakciji. Za deceniju i po rada u medijima prošetao je kroz različite forme, od zabavnih do kulturnih, ali je najveću popularnost stekao kao voditelj "Nacionalnog dnevnika" i "Infotopa".

- Osim što prezentujem vesti, ponedeljkom od 20.00 na Pinku 3 vodim tok-šou "Pravac" i moja obaveza je da znam šta se dešava u zemlji i regionu kako bih se lakše suočio sa sagovornicima. Zato pratim informativne programe i na drugim televizijama - kaže Golušin.

* S obzirom na to da važite za izuzetno zgodnog voditelja koliko vam je važno kako izgledate na ekranu?

- Kad sednem ispred kamere apsolutno ne razmišljam o tome, jer se odlično osećam u svojoj koži. Ne volim one javne ličnosti koje tvrde da ne uživaju dok se slikaju. Niko nas nije prisiljavao da budemo tu gde jesmo, sve je to naša dobra volja, želja i borba. Moja ideja je da se bavim ovim poslom što duže. Ne mislim da pod stare dane treba da budem na ekranu, ali trudiću se da obavljam poslove u vezi sa pripremom sadržaja. Nemam želju da promenim poziv, jer sam se celog života borio za to da radim na televiziji. Uspeo sam da ispravim vojvođanski akcenat i glas učinim radiofoničnim.

* Koliko je truda potrebno da bi se savladao spikerski zanat?

- Zavisi kakvo predznanje imate i da li posedujete talenat. Kao za svaki drugi poziv i ovde je potrebno da imate dar. Sve ostalo je posvećen rad. Moj prvi novinarski zadatak na radiju bio je javljanje sa pijace i tad sam premijerno čuo svoj glas. Bilo mi je potrebno nekoliko godina da postanem potpuno siguran u svoj govor i da se ne opterećujem time kako izgledam pred kamerama. Kad se toga oslobodite, postajete fokusirani samo na ono što govorite. Mislim da sam ovaj zanat do danas dovoljno "ispekao".

* Šta biste izdvojili kao svoju glavnu prednost u odnosu na kolege?

- Nezahvalno je da ja o tome govorim. Dosad sam sarađivao sa mnogim urednicima, a oni kažu da je sa mnom lako izaći na kraj, da sam jednostavan i uvek spreman za rad.

* Koja je najveća neistina koju ste čuli o sebi?

- Da sam izgovorio trač! Ne bavim se tuđim životima i nemam vremena da razmišljam o tome na koji način je neko došao do uspeha. Ponosan sam na to što iza mene stojim samo ja. Nikad se nisam družio iz interesa i ne mogu da sakrijem kad mi se neko ne dopada. Na mom licu sve piše!

PRIJAJU MI KOMPLIMENTI

* KAKO žitelji vaše rodne Kikinde reaguju kad vas sretnu?

- Tamo sam završio osnovnu i srednju školu i napravio prve novinarske korake na lokalnoj radio-stanici. Svake godine se družimo na manifestaciji Dani ludaje i kažu mi da su radosni što je neko njihov postao deo velike medijske kuće. Posebno sam srećan kad mi bivši profesori poruče da su ponosni na mene. Izuzetno mi prija kad me pohvali iskusan novinar, jer je to potvrda da sve za šta sam se borio ima smisla - kaže naš sagovornik.