Bane Krstić: Iz ravnice vidim ceo svet

NOVOSADSKA grupa “Garavi sokak” će 14. decembra, prvi put u karijeri, održati koncert u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu. Mada smo ranijih godina navikli da nam iz vojvođanske ravnice dolaze kao vesnici proleća, bend predvođen tekstopiscem i kompozitorom Banetom Krstićem u hramu kulture sviraće uoči novogodišnjih praznika. Muzičar neobičnog imidža, čijim su perom i notama ispisane neke od najlepših tamburaških pesama (“Ko te ima, taj te nema”, “Teci, teci Dunave” i “Neko, neko ko je daleko”), ističe da je svirka praznična čestitka Beograđanima.

- Ranije smo tradicionalno imali koncert godišnje u Beogradu, a u decembru 2015. nastupili smo u Domu sindikata, što se pokazalo kao dobar potez - kaže, za “Novosti”, Bane Krstić. - Pesme “Garavog sokaka” dale su draž prazničnoj atmosferi, a budući da se Dom sindikata sada renovira, potražili smo drugi prostor za nastup. Kolarac nosi oreol kulture koji danas predstavlja digresiju na muzičkoj sceni i čast nam je što ćemo tamo nastupiti. “Garavi sokak” našao je pravu meru i mesto za buduće koncerte u Beogradu i nadam se da će prednovogodišnji nastupi postati tradicionalni.

* Da li na Kolarac dolazite sa novim pesmama?

- Pevaću premijerno jednu pesmu, jer sam počeo da radim prvi dečji album pod nazivom “Garavi sokak za malu i veliku decu”. Posle 10 albuma za odrasle, rešio sam da napravim nešto i za najmlađe. Deca su čista u duši i srcu. Imaju pravo da izgovore veliku ideju, za razliku od odraslih, jer bi se to u njihovom slučaju protumačilo pretenciozno. Ko uspe da ostane dete u duši, sačuvao je čoveka u sebi.

PROČITAJTE I: Bane Krstić: Proleće ostalo samo u pesmi

* Hoće li uskoro biti novih numera i za ljubitelje tamburaške muzike?

- Nove pesme već postoje, ali sačekaću prvo da objavim album za decu. Letos smo objavili pesmu “Ukrašću srce od Cigana”, to je most između dva albuma “Garavog sokaka”, da ne živimo u čekanju i sećanju, već da budemo na “ti” sa sadašnjim trenutkom.

* Da li vojvođanska ravnica, Dunav i salaši podjednako inspirišu i leti i kada je sneg?

- Neprekidno inspirišu i daju slikovitost koja je uvek atraktivna. To prostranstvo čuva tajnu koja traži otkrivanje. U ravnici postoji mogućnost otkrivanja mnogih puteva, jer je i bespuća bezbroj. To nije priča o ravnici, već iz ravnice, o tome kako odatle izgleda svet. Govorim dijalektom ravnice, ali pevam o stvarima koje se tiču univerzalnog čoveka.

* Dokle doseže pogled iz ravnice?

- Gledam odavde ceo svet i izgleda neopisivo lepo. Treba biti istraživač u otkrivanju stvari koje mogu da daju smisao životu, a ravnica je uvek razvijala ljudsku maštu.

PROČITAJTE JOŠ: "Garavi sokak" za pusto ostrvo

* Vojvođanska ravnica sačuvala je autentični tamburaški zvuk?

- Jeste, Vojvodina je na neki način pozitivno konzervativna. Tu žive ljudi koji hodaju dugim stazama, da su sportisti bili bi svi maratonci. Ravnica generiše maratonce. Tu kao da zvuk tambure nikad nije prekinut, tiho “zvoni” kao roj pčela i uvek vibrira. Vojvodina i ravnica neprestano pulsiraju tamburaškom muzikom. Ta muzika bi zvučala drugačije ako biste je izmestili, ako u njenoj pozadini ne bi bili Dunav i ravnica. Morate da vidite nebo kada u ravnici dočekate zoru uz tamburaše.

* Da li je Vrdnik, gde imate kuću, i dalje mesto vaše inspiracije?

- Trenutno sam u Vrdniku i uživam u prizoru pod snegom. Kombinujem grad i selo na dnevnom nivou. Svakodnevno idem u Novi Sad, gde provodim vreme sa porodicom i onda se eventualno uveče vratim u Vrdnik. Tu je moj fokus potreban za stvaranje.