Đorđe Marković: Nekad sam ličio na Despota

KAO član kikindskog Narodnog pozorišta, kroz različite uloge na "daskama koje život znače" Đorđe Marković pokazao je publici svoju darovitost. Ni Beograđani nisu ostali uskraćeni za njegov talenat, s obzirom na to da ovaj 34-godišnji glumac često zaigra i u prestoničkim teatrima. Oni koji radije provode slobodno vreme ispred televizora imaće priliku da ga bolje upoznaju, jer će nas predvodnik glumačke ekipe igrano-dokumentarnog filma o životu prvog ađutanta kralja Aleksandra Prvog - "Panta Draškić - cena časti", u februaru sledeće godine (na Pinku) uvesti u novu priču. Ovog puta reč je o seriji Radoša Bajića "Šifra Despot", koja prati mladog kompjuterskog programera i vlasnika firme za izradu softvera Despota Despotovića u nastojanjima da sebi obezbedi egzistenciju.

- On je veoma zanimljiv lik, i "sadrži" mnogo toga što svako od nas u sebi nosi. Glavni junak, nesnađen, pomalo smušen i nedovoljno socijalizovan, živi u svetu kompjutera i ne snalazi se najbolje u zamkama današnjeg vremena - priča nam Marković. - Despot je čisto biće, koje živi izolovano u porodičnoj kapsuli. Izlaskom među svet, preko raznih poslova upoznaje, između ostalih, i svoju devojku. Verujem da će se ljudi prepoznati u njemu, jer niko nije do kraja spreman da odgovori na sve izazove savremenog sveta, a Despot pogotovo. Zato često upada u situacije koje, uglavnom, nespretno rešava. Međutim, rođen je pod srećnom zvezdom i nikad ne nastrada do kraja.

* Budući da smo vas retko gledali u glavnim ulogama, da li ste bili iznenađeni kad vam je ponuđena ova rola?

- U TV filmu Petra Ristovskog tumačio sam srpskog oficira Pantu Draškića, ali ta uloga ne može da se poredi sa ovom u "Šifri Despot", jer je u pitanju potpuno drugačiji format. Bio sam zatečen kad mi je ponuđeno da igram Despota, a to je značilo da me je neko video, nekom sam se svideo i da sad treba da opravdam nečija očekivanja. Za rolu sam se spremao vojnički, i fizički i psihički, kako bih bio spreman da sve do kraja dobro iznesem. Kasting je trajao mesec dana i dopao mi se ljudski pristup Radoša Bajića i ljudi iz "Kontrast studija" kojima je bilo stalo do toga da me dobro upoznaju pre nego što mi dodele zadatak. Veoma sam zadovoljan projektom, bez obzira na napor i žestok tempo. Verujem da imamo šansu da napravimo nešto novo i drugačije.

* Očekujete li da vam ova serija donese popularnost?

- Ne kažem da ne bih voleo, ali ne razmišljam o tome. Slava je prejaka reč i ne znam šta ona danas podrazumeva. Ako je to prepoznavanje od strane šireg auditorijuma, onda je to svakako korisno, kao i to da me ljudi i reditelji vide u drugačijem svetlu.

* Koliko ste sebe uneli u lik Despota?

- Došao sam iz male sredine i nisam imao nikog bliskog ko se bavi ovim poslom, pa je sudar sa glumačkim svetom za mene bio nešto potpuno novo. Verovatno sam nekad izgledao kao Despot - začuđeno. Zato ga volim. Često nisam umeo da se snađem u određenim situacijama i mahinacijama, ali čovek s vremenom uči, ogugla i postaje spretniji.

* Kako biste ocenili saradnju sa Tamarom Krcunović, koja u ovoj seriji igra vašu lepšu polovinu?

- Poznajemo se odranije, dobro se razumemo i već smo imali priliku da sarađujemo, pa samim tim priča dobro teče. Ona je veliki profesionalac, glumica sa ozbiljnim iskustvom i velikim ulogama iza sebe. Sve odlično funkcioniše, a ponekad mi se desi da joj u kadru umesto Milena kažem Tamara.

* Ko vam pruža najveću podršku na setu?

- Ovo je odličan tim i teško mi je da nekog izdvojim. Zeka (reditelj Dejan Zečević) i Radoš su kormilari priče, a svi koji rade na njenoj realizaciji - od ljudi iza kamera, rekvizitera, do onih zaduženih za ketering su kao uhodana mašina i svako zna gde mu je mesto.

* Da li vam je ovaj projekat pružio priliku da sarađujete sa svojim uzorom?

- Svi koji imaju nešto što ja nemam a što treba kod sebe da razvijem mogu da mi budu uzori. Idol je prejaka reč i ne volim je. U mom slučaju, oni od kojih mogu da naučim i na koje mogu da se ugledam su Rale Milenković, Branka Šelić, Olga Odanović i sve glumački iskusnije kolege. Važno je da "kradeš" zanat i da naučiš da ga primeniš.

* U kojoj još ulozi biste voleli da se oprobate?

- Ne razmišljam mnogo o rolama, jer kad sam ih zamišljao, nisu mi dolazile i uglavnom sam igrao nešto deseto. Oduvek sam mislio da mi drama više leži, sve do trenutka kad sam se uverio da i u komediji nikom ne smetam. Voleo bih da se oprobam u svim žanrovima, ali nemam spisak želja. Samo da te uloge imaju glavu i rep, biografiju i istoriju, i da budu živi ljudi s kojima gledaoci mogu da se poistovete.

GLUMA U BRATSKOJ RUSIJI

OSIM u domaćim projektima, Marković je imao priliku da zaigra i u ruskoj triler seriji "Začarani", koja se prikazivala na njihovoj nacionalnoj televiziji. Na pitanje koliko se razlikuje saradnja sa srpskim i ruskim rediteljima, naš sagovornik odgovara:

- Oni veoma ozbiljno pristupaju projektu, za njih je to neka vrsta religije. Vide se predanost radu, borba za svaki kadar, ulogu i ostvarenje. Iskustvo koje sam tamo stekao za mene je veoma dragoceno. Njihova produkcija je blizu holivudske i izdvajaju se značajna sredstva za umetničke projekte - kaže Đorđe, koji je odrastao na ruskoj književnosti, muzici i filmovima. - Srbi i Rusi imaju mnogo zajedničkih tema, sličnu istoriju, a faza tranzicije je obeležila oba naroda.