Ivan Golušin: Sami procenite ko govori istinu

ODRASTAO je uz program Jugoslovenske radio-televizije i od starih medijskih znalaca učio kako treba da se ponaša pred kamerama. Sa novinarstvom se upoznao najpre u srednjoj školi tokom rada na lokalnoj radio-stanici, a onda je odlučio da iz rodne Kikinde dođe u Beograd s ciljem da izgradi karijeru u medijima. Usput je marljivo radio na sebi i postao magistar književnosti, a danas ovog novinara i voditelja informativnog programa na televiziji Pink krase odlična dikcija, preciznost, ozbiljnost i odmerenost. Ipak, Ivan Golušin kao svoj najveći kvalitet ističe to što je sve u životu stekao isključivo trudom i radom. Zanat je "pekao" na nekoliko televizija (BK, Politika, Treći kanal, Košava, Avala) da bi se konačno skrasio na "ružičastoj" frekvenciji. Postao je zaštitno lice ove medijske kuće u kojoj uživa u ulozi voditelja "Nacionalnog dnevnika", "Infotopa" i tok-šoua "Pravac" (Pink 3).

- Tokom više od 15 godina u medijima prošao sam kroz različite rubrike i shvatio da su vesti moja najudobnija odeća - tvrdi Golušin. - Nisam neko ko može lako da nasmeje narod, niti dovoljno lucidan da postavljam zabavna pitanja. Zato je posao u informativnoj redakciji onaj u kojem se najbolje osećam i voleo bih da na tom mestu dočekam penziju.

* Koliko možemo da verujemo onome što čujemo na televiziji?

- Zavisi od toga koliko smo široko obrazovani da možemo da pročitamo između redova sadržaj koji nam se plasira. Takođe, treba da budemo svesni gde tražimo informacije i ko ih plasira. U svim vladama i političkim postavkama je bilo razlike i uvek su postojali mediji "za" i oni "protiv", a to je dobro. Na konzumentima je da procene koliko neko govori istinu.

* Čime se rukovodite prilikom izbora programa na kojem ćete pratiti vesti?

- Kolege koje gledam na TV biram po tome koliko im verujem dok prezentuju informacije. Kod nas je moda da spikeri budu veoma mladi i mislim da to nije dobro. Dok saopštava ozbiljne političke, društvene i ekonomske vesti premlado lice ne uliva poverenje, jer je za to potrebno životno iskustvo. Takođe, mlađi prezenteri žele da budu u centru pažnje, ali i to se prevazilazi s godinama. Trudim se da ih naučim da je vest najvažnija, a da su oni spona između informacije i gledalaca.

* Kojih načela se pridržavate od početka karijere?

- Davnih dana sam naučio od učenika Dušanke Kalanj da mikrofon voli tačnost. Trudim se da sve što izgovorim bude pravilno, da poštujem osnovna načela koje novinarstvo nalaže i da u svakom intervjuu izvučem najbolje od sagovornika. Moja pitanja nisu maliciozna i nije mi cilj da gosta izblamiram i pokažem da znam više od njega, već da ga navodim da govori o određenim temama. Voditelj nekad treba da pogreši ili da ne zna, jer ako je on glavni u emisiji sagovornik mu ne treba.

PROČITAJTE JOŠ: Ivan Golušin: Padeži se ne uče pet sati!

* Šta je za vas najveći kompliment?

- Izuzetno mi je važno da me svaki gledalac čuje i razume. Srećan sam kad mi starije dame priđu na ulici i kažu mi da vole da me gledaju na televiziji baš zbog toga što jasno govorim. Tokom karijere mi je najteže bilo da shvatim da nije problem napraviti grešku, ako znamo iz nje da se "iščupamo". S obzirom na to da volim tačnost i preciznost, u početku sam bio besan na sebe kad mi se neka omakne. S vremenom sam shvatio da je ljudski grešiti, a na sreću nisam često to činio. Pre nekoliko godina sam napravio lapsus rekavši da je pucano iz atomske puške, pa su me kolege zvale - Atomski mrav.

* Da li emotivno reagujete na loše vesti?

- Svaka informacija zahteva određeni način prezentovanja. Vesti iz crne hronike moram da izgovorim bez osmeha, emocije i gestikulacije, dok društvene i zabavne dozvoljavaju dozu raspoloženja, koje treba da se čuje u glasu i pročita na licu spikera. Trudim se da me loše vesti ne pogađaju, međutim, ne mogu da ostanem imun na činjenicu da je neko dete silovano ili ubijeno. Inače sam emotivan, ali život te uči da koliko treba da pitaš srce, toliko moraš i mozak.

* Koliko su se vaši uzori menjali tokom karijere?

- Kao dečak obožavao sam da gledam hrvatske voditelje i šou-programe na Jugoslovenskoj radio-televiziji. Imao sam sreću da upoznam Miću Orlovića, koji mi je dao dragocene savete, a od današnjih prezentera dopada mi se kako ovaj posao na RTS-u obavlja Branko Veselinović. Ipak, sam sebi sam najveći uzor.

- Ljubomora i zavist su u javnom poslu veoma prisutne, pa sam se tokom karijere teško borio sa tračevima. Nisam se mirio sa tim da postoje ljudi koji imaju potrebu da se bave uništavanjem drugog umesto radom na sebi. Na početku karijere bilo je mnogo neprospavanih noći, ali nikad nisam želeo da odustanem. Uvek treba ostati dosledan i slediti svoj put.

JEZIČKA POLICIJA

NOVINARSKO umeće Golušin je pokazao kroz rad na radiju, u štampi i pred kamerama. Svestan je da u medijima rade i polupismeni, te se zalaže za negovanje srpskog jezika i pravopisa.

- Voleo bih da svaki kolega ima svest o tome da je jezik njegovo glavno oruđe odnosno oružje i da mora da ga poznaje! Često se prave greške i to u onome što se uči još u osnovnoj školi. Generalno, ljudi ne znaju na pravilan način da upotrebe povratne zamenice, pa stih trenutno veoma popularne pesme glasi: "Idu ljudi, sele laste". Da se ja pitam, postojala bi jezička policija koja bi takve stvari sankcionisala - priča naš sagovornik.