POŠTO joj nije pošlo za rukom da upiše glumu u Novom Sadu, Bojana Ordinačev je iste godine odlučila da sreću okuša u Beogradu na BK akademiji, gde je i ostvarila svoj san. Iako je bila ljuta što nije uspela iz prve, sada je presrećna što se sve baš tako odigralo. Možda, kaže, samo žali za tim što tada nije znala da će joj danas život biti ovako lep, pa da joj sve lakše padne.

Posle nekoliko zapaženih uloga u karijeri, Bojanu trenutno gledamo, svakog radnog dana (osim petkom) u seriji "Istine i laži" na Prvoj TV.

- Mislim da se naša publika uželela ovakvih serija. Životna je, sa realnim problemima, ljubavima, gledaoci mogu da se identifikuju sa likovima, a to sve automatski povlači veću gledanost. Ova priča prati tri generacije, mogu da je gledaju i baka i unuka, baš kao što je ne propuštaju moja mama i bratanica.

* Kristina je specifična po svemu, koliko vam je bliska?

- Moram da priznam, prilično. Zanimljiva mi je, drugačija je od svih uloga koje sam do sada igrala. Kristina je samostalna devojka, svesna sebe, sveta u kom živi. Tokom sazrevanja nije menjala prioritete, sluša istu muziku, uvek je bila dobra ortakinja i odlučna je u tome da vodi život po svojim pravilima. E sad, da li će uspeti da ostane dosledna usled situacija koje će joj se dešavati, tek ćemo da vidimo, to još ne znam ni ja.

* Budući da je njena velika ljubav razotkrivena, čini se da je već posustala?

- Mislim da je ona u Nikolu zaljubljena celog života. Krila je to sve vreme zbog dogovora da su ortaci. Ali u sebi vodi veliku borbu - da li da ćuti ili kaže i prekrši pravilo. A tako bi mogla da izgubi sve. To je vrlo komplikovano, kao i u životu.

* U seriji je naročito zanimljiv generacijski jaz i poređenje s tim kako je bilo nekada. Ali činjenica je da su današnji tinejdžeri nekako usamljeniji, otuđeniji...

- Meni je zaista tužno kad vidim kako oni danas žive i odrastaju, u šta veruju, čime se vode i ko su im uzori. Cela ta slika me i plaši, često pomislim: kad budem imala dete, u šta će da izraste. Ne mogu ni da ih kritikujem, jer nisu oni krivi. Sve to, naravno, polazi od društva i porodice. I vreme je drugačije.

* I u životu nam se često dešava da u potrazi za istinom otkrijemo i gomilu laži. Kako vi reagujete u takvim situacijama?

- Ja ne postavljam pitanja čijih se odgovora plašim. Kada pomislim da istina može da me parališe, odustajem od traganja. Tako se nekako štitim. Valjda je prirodno da su laži svuda oko nas. Važno je da imaš svoj mali svet, najbliži krug ljudi, u kom će ih biti što je manje moguće. Ja ne verujem u princeze i Pepeljuge i da u životu sve može da bude potaman i idealno. Ali treba se potruditi da, od trenutka kada nas je život zatekao, prođemo najbolje moguće.

* Da li ste se ikada pokajali što ste zbog karijere napustili rodni grad?

- Ne, apsolutno nikada. Ja baš volim svoj život, da ne ureknem nešto, ali ne mogu baš ni na šta da se požalim.

* Mnoge vaše kolege kažu da je za njih gluma igra u kojoj nikad ne odrastete. Da li je i vama pomogla da sačuvate dete u sebi?

- Mislim da bih ga sačuvala i da nisam glumica. Tu neku radost i sreću oduvek nosim u sebi. Ali istina je da ti gluma daje prostora da se igraš i kad porasteš. Ja, eto, odem na posao, obučem se u dobru vilu i uživam.

* Priželjkujete li ulogu u kojoj biste voleli da nam se predstavite?

- Kad sam bila mala, želela sam da budem Julija. Ni to mi se još nije ostvarilo, ali nema veze. Sada bih volela da igram nešto što je potpuno drugačije od onog kako me mnogi vide na sceni. To bi mogla da bude žena koju je život baš namučio. Htela bih da vidim sebe u nekim drugim životnim okolnostima. Dopadaju mi se i uloge koje sam igrala, ali mislim da sam sada zrelija, i kao osoba i glumica. Možda je vreme da neki reditelj pomisli da bi ovo lice moglo da odigra i nešto drugo.

DIZAJNIRALA SAM LINIJU TORBI

* U KRATKOM periodu bavili ste se dizajnom torbi. Da li ste razmišljali da se oprobate i u modnim vodama?

- Moram da napomenem da razlog za to nije što su sada mnogi poželeli da budu modni kreatori. Zapravo, moji roditelji se bave kožnom galanterijom, prave torbe, novčanike... a ja sam završila srednju umetničku školu na odseku za dizajn. I kao tinejdžerka znala da nacrtam torbu i dam tati da mi je napravi. Tako praktikujem i danas. A i izlet u dizajnerske vode dogodio se kada su me drugarice naterale da iskreiram jednu liniju tašni koje su one pokupovale. Posle toga nisam više imala nerava za to. Iskrena da budem, više bih volela da ima posla u glumi, pa samo time da se bavim. A dizajnu morate da budete potpuno posvećeni, ovo napola ne vredi.


OBOŽAVAM MOTO-TRKE

* POZNATO je i da ste veliki ljubitelj moto-trka i da motor vozite od dvanaeste godine.

- Dugo nisam vozila motor. Imam kod kuće jedan koji je za mene veliki i težak, tako da nemam dozvolu da ga vozim, ni pravnu, ni emotivnu od ukućana. Ali bila sam letos u Nemačkoj, na moto-trakama, prvi put sam ih gledala uživo i zaista sam uživala, neverovatan je adrenalin koji osećate.