Žarko Stevanović: Ne umem da budem strog!

RAZGOVOR sa hodajućom enciklopedijom svakojakog znanja Žarkom Stevanovićem (23) započinjemo pitanjem: Znate li šta znači Čung Gvo, kako glasi izvorni naziv za Kinu?

- Zemlja koja, mislim, ima neke veze sa suncem - odgovara novi, četvrti tragač popularnog kviza "Potera", koji je vatreno krštenje imao u ponedeljak na RTS.

Kako bismo ga naveli na pravi trag, kao u "Poteri", nudimo mu tri odgovora: a) veliko prostranstvo, b) država u centru sveta, c) pirinčano carstvo...

- Pod A - izjašnjava se Stevanović.

- Nisam pogodio?

Na napomenu da bi tačno odgovorio da je poslušao tragača Milorada Milinkovića koji savetuje da, kad ne znaš odgovor, izabereš onaj pod B, kaže:

- Istina je (smeh). Upecao sam se. Tu taktiku sam video još davno, u "Milioneru". Ali meni je raspored odgovora nebitan. "Gađam" ono što znam.

PROČITAJTE JOŠ: Takmičare „preslišava” novi Tragač

Uprkos ovakvom početku intervjua, nesporno je da Žarko zna mnogo. U suprotnom, ne bi, timski ili samostalno, pobeđivao u mnogim kvizovima. Još sa 16 godina osvojio je treće mesto u "Slagalici", da bi ovog leta postao šampion "Superslagalice", nadigravši najbolje među najboljima, odnosno pobednike poslednjih 40 ciklusa popularnog kviza. Sa ekipom "Prepunoglavaca" stigao je do finala drugog superfinala "Zlatnog kruga". Na Svetskom kvizing šampionatu dvaput je trijumfovao u kategoriji do 20 godina, a 2014. postao je i prvak Srbije. Ekipno je u "Poteri" savladao tragača Uroša Đurića, a odnedavno se nalazi u njegovoj koži i "preslišava" takmičare ovog kviza.

- Nijednog trenutka nije bilo premišljanja. Odmah sam prihvatio ponudu da budem tragač, jer od samog početka "Potere" zamišljao sam kako se takmičim protiv tima.

Interesantno je to da je, osim Đurića, Žarko uspeo da pobedi još jednog Tragača - Milicu Jokanović. Bilo je to pre tri godine, na kvizing šampionatu Srbije, gde je osvojio prvo mesto. Sada, kada stoji rame uz rame sa njima na istom zadatku, pitamo ga da li mu je Milica zamerila što joj je zbog njega izmakla titula:

- Niko mi ništa nije zamerio. Milica i ja se i dalje privatno družimo i testiramo svoja znanja na istim takmičenjima.

Dok mu tokom razgovora osmeh ne silazi s lica, prisećamo se da pravila ovog licencnog kviza nalažu da tragač bude ozbiljan i strog.

- U tome najviše zakazujem. Fali mi strogoća - priznaje. - Mnogo se smejem, šalim i razgovaram sa takmičarima. Najteže mi je kad se među njima pojave moji drugovi. Od mene se očekuje formalno ponašanje, moram da im persiram... Ne znam kako ću, ali ne verujem da ću se mnogo promeniti.

Uz njegovo ime u RTS najavi za "Poteru" čuje se: "Najmlađi svetski prvak u kvizu", a štampani mediji ga kite rečima - genijalac. Čist genije. I slično. Nekoga bi to opteretilo, ali ne i Žarka, koji kaže:

- U početku jeste bilo tako, ali kada je počelo da se dešava da ne pobeđujem uvek, uspeo sam da se rasteretim. Učestvovao sam u 42 "Slagalice", iza mene su i drugi kvizovi i mnogo televizijskog iskustva, tako da veći pritisak osećam zbog sebe i svojih očekivanja nego zbog drugih ljudi. Ne dotiču me novinske pohvale ili pokude. Guram svoju priču - kaže Žarko Stevanović, ističući da nema uzore:

- Najviše cenim uspešne kvizomane. Takođe, volim i pratim rad inženjera Ilona Maska, osobe koja menja svet. Nije mu se svideo način plaćanja preko interneta, pa je izmislio svoj. Nije mu se dopalo što je industrija električnih automobila tek u povoju, pa je napravio svoju liniju... Kreativan je, a ta osobina meni fali. Ali umem da smišljam pitanja za kvizove. Godinu dana to radim i to uspešno, za jedan pab kviz, koji održavamo utorkom i nedeljom. Tu se ne okupljaju samo kvizomani, već i srednjoškolci, a najviše studenti, koji žele da se zabave, vide koliko znaju, nauče nešto novo, popiju piće. Od toga trenutno živim.

Možda nema uzore, ali ovaj vedar mladić ne krije da mu je jedan od životnih ciljeva da se neko ugleda na njega. Sam mu se, čini se, već ispunjava.

- Znam da ima dece koja žele da budu kao ja. Recimo, brat moje devojke, koji je sada u četvrtom razredu, kaže da sam mu ja uzor maltene za sve. Nadam se da sam još nekima, ne samo iz moje okoline već i onima koji me ne znaju. Ako nisam, nema veze, to mi je podstrek da radim još više.

Kako se ne libi da pomene devojku, pitamo ga da li je i ona genijalka, i dobijamo odgovor koji ukazuje na to da se u Žarku krije veliki romantik i džentlmen:

- Za mene jeste. Ali ne učestvuje u kvizovima.

Slobodno vreme provodi upravo sa njom. Putuju, gledaju filmove... Kvizaš koga poznaje barem pola Srbije uživa da sluša muziku, nekada je voleo da igra igrice, povremeno čita. Otkriva nam da je kao klinac više od samih lekcija voleo one zanimljivosti - "Da li ste znali", ispisane u uglovima stranica udžbenika. Možda je baš to onaj "začin" koji ga je doveo do pobeda i, sada, uloge tragača.

A kad ga upitate za najdraže iskustvo u kvizovima, iz njega opet progovara šeret:

- Omiljena stvar u kvizovima su mi dodele nagrada (smeh). Tada znam da je sve gotovo.

DUPLA DESETKA

KAKO na tebe reaguju profesori na Fakultetu organizacionih nauka, gde si dogurao do treće godine? Prepoznaju li te?

- Prepoznaju, ali nema protekcije. Dogodilo se da mi jedan profesor kod kog sam odgovarao i već mi je bio upisao desetku, kaže: "Mogu li nešto da te pitam? Ko je napisao "Alisu u Zemlji čuda"?" Rekao sam: "Luis Kerol". "Dobro. Znaš li njegovo pravo ime?" Kažem: "Čarls Dodžson". On će: "Znaš li čime se bavio?" Odgovaram: "Znam, matematikom". "A znaš li šta je baš on, od svih matematičara na svetu, prvi napisao?" Nisam znao odgovor, pa mi je sugerisao: "Upravo si to odgovarao". Rekao sam: "Pisao je o determinantama", posle čega mi je profesor dao indeks sa ocenom i rukovao se sa mnom.