Zoran Pajić: Učio sam od Fajnsa

PRVI put kada je kao dete pogledao pozorišnu predstavu, Zoran Pajić je poželeo da postane glumac. Ta igra na sceni ga je, kaže, omađijala. Za njega su pozorište i film kao nekakva terapija - i za publiku i za glumca. Kroz role koje igra bavi se pre svega ljudskim emocijama i to je ono što ga najviše privlači. A jedna od takvih je i uloga Nikole u seriji "Istine i laži" koju odnedavno radnim danima gledamo na Prvoj televiziji.

- Nikola je dreser pasa i lik koji uživa u svojoj slobodi. Njegovi najbolji prijatelji su Kristina (Bojana Ordinačev) i Sloba (Žarko Stepanov) sa kojima se druži još od gimnazijskih dana. Još u srednjoj školi su se zakleli da se nikada neće venčati i naći stalan posao, da će se samo zezati. Tako žive i u svojim tridesetim godinama. Ono što će njegovu stabilnost poljuljati je jedna noć koju će zauvek pamtiti. Nikola mi je blizak zato što teži harmoniji u životu. Prijatelji su mu porodica i ne da nikom da mu to poremeti. Uvek je tu za njih i ima urođenu potrebu da pomaže drugima.

* Ova serija najavljena je i kao novi "Bolji život" ili "Srećni ljudi". Šta je u njoj najsličnije ovim Pavićevim ostvarenjima?

- Najsličnije su upravo te priče i likovi sa kojima publika može da se poistoveti. Ono što nas muči ili raduje u svakodnevnom životu, preneto je i u ovoj seriji. U današnje vreme toplina porodičnog doma se izgubila. Roditelji od silnih problema nemaju vremena za svoju decu. Otuda deca bulje u mobilne telefone, svako je u svom virtuelnom svetu, a razmena emocija je sve ređa. Izgubilo se vreme kada smo svake nedelje u osam uveče sa porodicom gledali seriju, a posle ih komentarisali i prepričavali. Nadam da će ih ova naša bar na tih sat vremena ponovo okupiti u svom domu.

* Potraga za istinom i iskrenošću, kao i život u lažima, glavne su teme serije. U čemu će se gledaoci najviše pronaći?

- Svaka porodica ima svoje istine i laži. Lažemo često i sami sebe da smo zadovoljni u braku, na poslu, i tako životarimo, jer ne znamo za bolje, ili ne želimo da se suočimo sa svojim strahovima. Sve je to ljudski. Istina nekad zna da zaboli i povredi naše najbliže, ali ono što moramo da imamo u sebi jesu razumevanje i želja da pomognemo jedni drugima.

Žarko Stepanov,Bojana Ordinačev i Zoran Pajić

* Kakva je bila atmosfera na setu i saradnja sa kolegama?

- Ne pamtim da mi je bilo lepše na nekom snimanju, kao na ovom. Divno je kada radiš ono što voliš, a još bolje je kada tu sreću deliš sa kolegama. Veliki entuzijazam vlada na setu, jer znamo da stvaramo odličnu seriju i radujemo se svakom sledećem snimajućem danu. Sigurno će tu energiju prepoznati i gledaoci.

* Jeste li ikada imali dilemu kada je gluma u pitanju? Da li biste i danas izabarali isto?

- Ovaj posao nije siguran u smislu da ću i sledeće godine u ovo vreme znati da li ću snimati ili igrati u nekoj predstavi. Kada radim nemam nikakvu dilemu, a kada po mesec ili više dana nema posla, pomislim da sam mogao i nečim drugim da se bavim. Ali samo na trenutak. Čovek može da se bavi raznim poslovima, ali kada nešto radi iz ljubavi, samo to može da mu donese zadovoljstvo i rezultate.

* Nekada je za vaše kolege bio prestiž dobijanje uloge u nekom pozorišnom komadu. Sada je, čini se, više onih koji pre sanjaju filmsku rolu. Šta je vama bliže?

- Tokom predstave mogu da, zajedno sa publikom, za sat i po proživim nečiji ceo život. Pozorište je živa stvar. Ispred kamere je to drugačije, ali može da bude jednako uzbudljivo. Nijedno izvođenje predstave nije isto, dolaziš do nekih novih rešenja tokom svakog igranja. To je igra bez prestanka. Kod filma nema ponavljanja. Drugačiji je rad i način glume. Jedan kolega je rekao da je razlika u načinu glume na filmu i u pozorištu samo u tome što ispred kamere moraš da govoriš i ćutiš tiše. Sreća za glumca je da se ostvari i na jednom i na drugom polju.

* Kroz likove koje igraju, glumci prolaze i neka unutrašnja preispitivanja. Da li je to slučaj i sa vama?

- Kada se rodimo nismo ni dobri ni zli, a kasnije nas život i ljudi oko nas oforme. Kao glumac, moram da opravdam i najvećeg zlikovca, da nađem razloge i razumem zbog čega je postao takav. Kopanje po čovekovoj duši nije lako, ali mi pomaže da bolje razumem ljude, ne srljam u predrasude i ne gledam na svet jednolično i površno. Istinu uvek tražim u pozorištu. Tamo smo publika i mi na sceni jedno, pokušavamo da odgovorimo na neka životna pitanja. Možda nikada i ne nađemo odgovore, ali barem se trudimo da budemo bolji i da razumemo druge.

* Kakve uloge još priželjkujete, koja bi vam bila najveći izazov?

- Uživam u društveno angažovanim predstavama. U delima koja provociraju hrabrošću i teraju publiku na razmišljanje. Na sceni je skoro sve već viđeno, sada je samo pitanje na koji način se prilazi nekom delu i kako se čita. Divim se hrabrim rediteljima koji donose nešto drugačije, uspevaju da nateraju publiku na razmišljanje i na to da promene neke svoje stavove. Sa takvim rediteljima i u takvim predstavama i filmovima bih voleo da igram.

* Kakav utisak na vas je ostavio Rejf Fajns kada ste snimali njegov rediteljski prvenac "Koriolan"?

- Svakom članu ekipe je pristupio sa poštovanjem. Tih petnaest dana snimanja nisam čuo da je povisio glas na bilo koga. Imao sam privilegiju da glumim sa njim u istom kadru i učim. On je još jedan dokaz da su veliki umetnici i velika gospoda.

ZADOVOLjSTVO JE BUDITI VAS

* OPROBALI ste se i u ulozi TV voditelja, a i danas se razbuđujemo uz vaš glas na Plej radiju. Šta vam je donelo ovo iskustvo?

- Poznanstvo sa divnim i kreativnim ljudima. Pre svega sa Unom Senić, koja me je naučila tom poslu. Njena energija i iskrenost su dokaz da publika u bilo kom mediju, ipak, ume da prepozna i ceni prave vrednosti. Buditi nekoga svakog jutra i barem tih četiri sata skretati mu misli sa svakodnevnih problema, veliko je zadovoljstvo.