MLADEN LUKIĆ: Zbog lenjosti sam muzičar

PRVI trombon Pozorišta na Terazijama, istaknuti član sastava “Balkanika” Sanje Ilića, Big benda koji prati Željka Joksimovića na turneji “Dva sveta” i tribjut benda “Ejmi Vajnhaus” - Mladen Lukić (34), javnosti je poznat i kao finalista prve sezone TV serijala “Iks faktor”, gde je briljirao izvođenjem Luisove pesme “Ne kuni me, ne ruži me majko”. Ovaj rođeni Subotičanin, profesor instrumenta na kojem svira i predmeta orkestarske deonice u muzičkoj školi “Josip Slavenski” u Beogradu, susret s klasičnom muzikom je imao još kao beba.

- Moja baba je posleratno siroče iz Zemuna, koja je po kazni poslata u sirotište u Suboticu - priča, za “Novosti”, Mladen. - U tamošnjem pozorištu je upoznala mog dedu i postala operska pevačica. Bila je drugi alt i sve dečje pesme mi je pevala operskim glasom. To su ozbiljne traume. Stric je bio profesor harmonike u Nemačkoj, a deda je završio violinu u Zagrebu. Roditelji su samo ljubitelji muzike, ali otac me je uslovio da idem u muzičku školu, jer sam bio isuviše lenj za bilo šta drugo.

* Ipak, za školovanje niste bili lenji.

- Završio sam osnovnu muzičku školi u Subotici, srednju sam upisao na silu, teoretski odsek, i na kraju školovanja profesor mi ponudi trombon. Mislio sam da ću studirati prava, ali kada sam video koliko pitanja za prijemni ima, odlučio sam da za godinu dana iznova završim i nižu i srednju muzičku školu, ali za trombon. Svakog meseca sam vanredno polagao stručne ispite, prelazio razrede, vežbao po 12 sati dnevno i uspeo. Jedina prepreka mi je bio pop iz pravoslavne crkve do mog prozora, jer je zamolio mamu da ne vežbam makar nedeljom od 10 do 12 sati, u vreme liturgije. Na Muzičkoj akademiji u Beogradu sam završio trombon i upisao specijalizaciju.

* Karijeru započinjete kao trombonista.

- Prvo u bendu “Marakuja”, Marka Luisa, i bilo je odlično, ali nije bilo publike. Posle sam svirao za M.V.P., ali ni tu se nisam zadržao, a onda sam sa Nemanjom Kojićem Kojotom započeo rad u bendu “Soulkraft”. E, tu sam se pronašao. Mislio sam da ću sa tom muzikom otići na kraj sveta, i tako smo i počeli, ali loši međuljudski odnosi su doveli do raspada sastava. Mnogo sam naučio od Kojota, video sam kako svira trombon iz srca, a tehnički je ograničen. On je najupečatljiviji muzičar s kojim sam radio i radujem se novoj saradnji.

* Kada ste zapevali?

- Još sam u srednjoškolskom bendu svirao klavijature. Pevao sam i društvu uz gitaru, i mislim da je moja drugarica Brana zaslužna za sve, jer je stalno govorila: “Vidiš da svi plačemo kad pevaš, ti moraš to da radiš.” Javno, prvi put sam pevao u “Iks faktoru”. Prošao sam sve etape do finala i tu doživeo krah, namerno, jer sam izveo pesmu koju nisam želeo.

* Kako ste se priključili grupi “Balkanika” Sanje Ilića?

- Još 2006. sam svirao sa njima, ali u sastavu Simfonijskog orkestra koji ih je pratio, a posle “Iks faktora” me je pozvao njihov producent. Planirali su tada da uplove u pop vode, i ubrzo smo ušli u studio. Najveći izazov mi je bio da otpevam 10 pesama u 10 različitih miljea. Prvi nastup sa njima sam imao 2014. na “Bir festu”, pred 120.000 ljudi, kako su pisale “Novosti”. Izašao sam na scenu u onom plaštu, postavio 150 papira sa tekstovima ispred sebe, i tako je počeo naš suživot.

PEVAČ SAM!

PORED svog instrumenta, Mladen je sve češće i za mikrofonom, pa ga pitamo da li je danas trombonista ili pevač.

- Kada sviraš, uvek si zaštićen iza instrumenta, jer znaš kako sve funkcioniše, tim prostorom vladaš - objašnjava muzičar. - Prelazak u pevača donosi veću odgovornost, u fokusu si, i moraš da držiš pažnju publike. U početku sam mislio da sam baš loš u tome, ali Sanja Ilić mi je dao najbolju podršku - nije me kritikovao, ali ni hvalio, pustio je da nađem svoj put. Tako da se od ove sezone osećam kao pevač.