DŽejms Franko: Velika jabuka puna greha

JEDAN od vodećih holivudskih glumaca mlađe generacije, koji se poslednjih nekoliko godina ne skida s velikog platna (samo ove godine nanizao je 10 rola u filmovima, a u isto toliko gledaćemo ga do kraja 2017), Džejms Franko (39) stiže na HBO kao junak drame "Hronike Tajms skvera". Dobitnik Zlatnog globusa, nominovan 2011. za Oskar u kategoriji najbolji glumac na račun avanturističke drame "127 sati", kroz dvostruku ulogu blizanaca Vinsenta i Frenkija od 11. septembra (premijerno u 3.00 i u repriznom terminu od 20.00) ispričaće nam priču o legalizaciji i usponu porno-industrije u Njujorku, od početka sedamdesetih do sredine osamdesetih godina prošlog veka.

Zasnovana na istinitoj životnoj priči jednog od svedoka zlatnog doba greha Velike jabuke, u kojoj su autori Džordž Pelekanos i Dejvid Sajmon pronašli inspiraciju za scenario, serija nas vodi u vreme neograničenih sloboda kojim su bez lažne licemernosti gospodarili sirovi nagoni, slabosti i poroci.

Pročitajte još:Srpsko "Ostrvo" oduševilo HBO

U ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", Džejms Franko kao ljubitelj njujorškog ne tako blistavog, ali kulturološki značajnog naličja, otkriva zašto ovom izazovu nije mogao da odoli:

- U glumačkom pogledu, "Hronike Tajms skvera" bile su za mene prava premija. Na raspolaganju sam imao mnogo izazova - s jedne strane razumnog i odgovornog Vinsenta, koji je vodio ceo posao, a s druge Frenkija, moralno degenerisanog kockara u dugovima do guše, kojeg uz to progoni njujorška mafija. Morao sam da dočaram Vinsentovu bratsku dužnost da Frenkija neprestano vadi iz nevolja, a istovremeno imao sam zadatak da mu kao Frenki zagorčavam život. Ipak, zahvaljujući Frenkijevim nestašlucima, mafija je prepoznala Vinsentov osećaj za posao i odlučila da u njegovom klubu, koji je bio glavna destinacija njujorške elite, pokrene prljave poslove. To što sam igrao oba složena lika pomoglo mi je da se prepustim ludom svetu i da kroz braću blizance postanem deo onog o čemu sam učio na časovima istorije.

* Osim što su različiti, da li se nekada dogodi da se vaši likovi zamene?

- Svakako, to je dobra strana ove serije - sve je moguće. Svi likovi, bilo da su dobri ljudi ili najprljaviji kriminalci, spremni su na kompromise. "Hronike Tajms skvera" pokazuju da su ljudi bića od krvi i mesa i da niko od nas nije u potpunosti dobar ili loš.

* Dakle, Vinsent nije toliko opak momak kao što se čini?

- On je snalažljiv biznismen i na taj način jeste žestok. Ipak, u njemu postoji borba. On nije mafijaš i ne zna koliko duboko želi da zagazi u taj svet. Stalno se preispituje dokle je dogurao, da li je moguće da je uradio to i to, na koji način može da opravda određeni potez. Osnovna odlika njegovog karaktera je rešenost da uspe. Ali on nije Al Kapone sedamdesetih, mada ga mnogi tako doživljavaju.

* Da li ste više uživali u koži Vinsenta ili Frenkija?

- To je teško pitanje. Frenki je bio miljenik cele ekipe, ali istina je da on ne bi mogao da postoji bez Vinsenta. Ne biste mogli da snimite seriju u kojoj je samo on noseći lik. Čini mi se da će upravo zreliji i ozbiljniji gledaoci razumeti da je Vinsent sinonim za dramu i emotivna srž serije. Frenki je bezbrižan, ne preuzima odgovornost za ono što radi, a takvi likovi nikad ne mogu da vode priču.

Pročitajte još:HBO nudi hakerima 250.000 dolara?

* Glumački zadatak ste otežali režirajući dve epizode. Da li je bilo iscrpljujuće biti istovremeno iza i ispred kamere?

- Koliko je bio izazovan, toliko je rad na seriji bio i naporan. Ali pošto sam oduševljen Njujorkom iz sedamdesetih godina, uživao sam svim čulima. Kad se pojavila mogućnost da režiram, priznajem da sam se zapitao da li će mi taj zadatak učiniti glumački posao težim. Međutim, čim sam stao iza kamere, režija me je omađijala. Vreme mi je proletelo do poslednjeg kadra. Napomenuo bih da su mi epizode koje sam potpisao kao režiser bile glumački najzahtevnije. Upravo u njima ima najviše scena u kojima se pojavljujem u obe uloge.

Kao Vinsent i Frenki u seriji "Hronike Tajms skvera"

* Kako nastaju takve scene?

- Postoje staromodne tehnike pomoću kojih glumac može da igra dva lika u isto vreme. Najlakši način je da scenu snimite dva puta i da je zatim sredite u montaži, ali mi smo želeli više, da upotrebimo novu tehnologiju bez dublera. Imali smo problem zbog toga što su nam ograničili budžet, pa smo morali da pristajemo na kompromise. Više smo razmišljali o broju automobila i statista koji će se pojaviti u sceni nego o vizuelnim efektima.

* Imali ste pune ruke posla. Jeste li stizali uopšte da spavate?

- (smeh) Ne mnogo, ali to ionako nije bilo bitno zbog toga što i likovi koje sam igrao retko kad spavaju.

* Važite za radoholičara. Kako uspevate da postignete ravnotežu između privatnog života i glume?

- Posle mnogo godina pristajanja na svaku ulogu koja bi mi bila ponuđena i popunjavanja slobodnog vremena novim projektima, konačno sam naučio da uživam u tome da ne radim ništa. Bilo je izuzetno teško osloboditi se zavisnosti od posla. Najgore je to što i ne primetite koliko je ona postala deo vašeg života. Dugo sam smatrao da živim snove na javi, ali kad sam se konačno probudio, shvatio sam da sam emotivno izolovan od svih koji me okružuju. Nekada mi je bilo važno da imam milion projekata i da svuda budem prisutan, a sada sam najsrećniji kad doživim trenutak samoće i razmišljam o tome šta sam sve postigao.