Biće opet dobrih pesama

VIRTUOZ na harmonici i jedan od naših najuspešnijih kompozitora narodne muzike Miša Mijatović sprema se na još jedan put u Kanadu. Ovoga puta ide sa svojim starim prijateljem i saradnikom, pevačem Radišom Uroševićem, a foto-reporter “Novosti”, Vojislav Danilov, sreo ih je kada su predavali dokumenta za vize.

- Idemo u oktobru u Kanadu, na svadbu, jedan naš prijatelj ženi sina - otkriva nam Miša i odmah nastavlja da priča o Uroševiću. - Nas dvojica već 40 godina sarađujemo, često radimo koncerte i svadbe i privatno se družimo. Baš sam mu nedavno komponovao nove pesme, jedna je već objavljena, a još će biti do kraja septembra, početkom oktobra. Tako to sada ide, jedna po jedna.

* Šta ste još radili tokom leta?

- Uradio sam nedavno dve pesme za Miroslava Ilića, planiramo da ih objavimo u septembru, da se pročuju do njegovog tradicionalnog decembarskog koncerta. Ima on mnogo hitova, ali da malo osveži repertoar. Dve pesme sam dao i Zorici Brunclik, koja ovih dana ulazi u studio. Radio sam i za Snežanu Đurišić, Anu Bekutu i imao sam mnogo koncerata, a biće ih još do kraja godine. Radi se sasvim korektno, ništa preterano, ali kakvo je vreme, dobro je.

* Decenijama vodite orkestre i na televiziji...

- Na nekoliko televizija predvodim orkestre u emisijama u kojima se svira uživo. Uvek sam to voleo, a na plejbek da sviram i samo da se slikam nikada nisam hteo. Važno mi je da se čuje, a ne da se vidi. Jeste teže, ali to me ispunjava.

* Šta gledate na televiziji?

- Uglavnom sportske kanale. Pre svega fudbal, to ne propuštam, ali volim i ostale sportove, pogotovo kada igra naša reprezentacija.

* Sinovi su nasledili od vas ljubav prema fudbalu. Da li su i dalje u tom sportu?

- Stariji sin više nije, igrao je četiri godine u Americi dok je tamo studirao. Završio je fakultet i zaposlio se u Beogradu. Mlađi je završio igračku karijeru u velikim klubovima u inostranstvu, pa je postao trener. Uskoro će otvoriti školu fudbala u Kraljevu.

* Kako vam zvuče današnji, mladi “narodnjaci”?

- Poslednjih godina se sve pomešalo i nisam baš zadovoljan u kom pravcu to ide, ali sam optimista da će taj trend proći i da će opet biti kvalitetnih narodnih pesama. Važni su srpski elementi, naš folklor, a ne turski, grčki, španski ili neki drugi melos. Imamo veliki potencijal, ali mislim da već godinama nema pesama koje vrede. Sve koje slušamo na svadbama i veseljima su stare, nastale osamdesetih i devedesetih. Preživele su jer su kvalitetne i interpretiraju ih dobri pevači, a ove nove traju dok im se vrti reklama, pa padaju u zaborav.

* Ima li mladih harmonikaša?

- Ima i dobri su. To me veoma raduje. Harmonika je instrument koji se podrazumeva u narodnoj muzici. Ima i mnogo harmonikaša od kojih mogu da uče, pa ne brinem za budućnost pored ovako talentovanih klinaca.