Mihajlo Pavić: Cenim gospodsko vođenje programa

KAO svaki naivan početnik Mihajlo Pavić, koji tvrdi da je najmlađi prezenter informativnih emisija u Srbiji, mislio je da je posao u medijima daleko glamurozniji. Međutim, shvatio je da iza uspeha stoji dugi niz godina rada i učenja, te je odlučio da ne dozvoli da mu prva prepreka uništi san, već da hrabro nastavi ka ostvarenju svojih ciljeva. Iako se školovao za medicinskog radnika, velika želja iz detinjstva bila je jača i ovaj voditelj Pinkovog Nacionalnog dnevnika odlučio je da se u potpunosti preda novinarskoj profesiji. Najpre je studirao odnose s javnošću, a potom sticao praksu radeći kao novinar na Radio Beogradu, u Studiju B, Metropolisu i onlajn izdanju "Telegrafa". Od 2015. godine viđamo ga i u ulozi reportera na "ružičastoj" TV.

- Ljubav prema medijima u mom slučaju datira iz najranijeg detinjstva, a sazrevala je tokom tinejdžerskog perioda. Da se danas bavim ovim poslom doprinela je i moja profesorka srpskog jezika, koja mi je dodeljivala ulogu voditelja raznih školskih programa - priča Pavić i dodaje da ako se baviš onim što voliš, zapravo nijedan dan ne provedeš radeći, već uživajući. - Žrtvovanje mi ne pada teško, jer mi se ovaj posao toliko dopada da bih mogao da radim od jutra do mraka. Pred kamerama sam najsrećniji. Mada sam na početku idealizovao rad na televiziji, danas je ta slika postala mnogo realnija. Shvatio sam da mnogo moram da radim na sebi, jer kamera ne prašta greške.

* Da li je situacija koju ste zatekli u medijima pokolebala vaše namere da se bavite novinarstvom?

- Nije, ali ono što se vidi na ekranu i dešavanja iza kamere nisu isto. Uloga voditelja, novinara koji priprema prilog odnosno reportera na terenu dodatno me je motivisala da se bavim ovim poslom. Teško je izboriti se za mesto u medijima, jer je tržište malo, a veliki broj onih koji, vođeni lepšom slikom televizije, žele da postanu deo tog sveta. S druge strane, ima mnogo kvalitetnih i obrazovanih ljudi, a uz to i prijatnog izgleda, pa je borba mnogo žustrija. Imao sam sreću da naiđem na urednike koji su mi pružili priliku da se otisnem u posao prezentera posle samo 10 meseci po dolasku na TV Pink. Od tebe sve zavisi, odnosno od tvog entuzijazma, želje i volje, i od toga koliko ćeš da se potrudiš da savladaš zanat i olakšaš trku za prezentersko mesto.

* Koliko improvizujete prilikom vođenja Dnevnika?

- Rad u "živom" programu veoma je dinamičan. Često u poslednji čas stigne važna vest, pa moram u trenutku da odreagujem. Kad se kao reporter u "Svitanju" uključujem sa terena, improvizacije su veoma česte, dok ih u dnevniku ima mnogo manje. Takve situacije doživljavam kao svoj prostor za kreativnost. Bilo kakvo odstupanje od rigidnih pravila emisije začine ti svakodnevicu.

* Da li vesti utiču na vaše raspoloženje?

- Prošle godine sam preneo informacije o smrti Dejvida Bouvija, terorističkom napadu u Briselu i Londonu, tenzijama između Beograda i Prištine i sve me to potrese, ali gledam na njih sa profesionalne distance. Naravno, više volim one koje mi mame osmeh dok ih čitam. Trudim se da se fokusiram na tu vrstu informacija, jer mi ispunjavaju dan. Ma koliko da je gledaocima važno da čuju da se negde dogodila nesreća, bitno je i da im dan ulepšaš i saopštiš nešto dobro.

* Kojeg novinara posebno cenite?

- Ljiljana Marković, Mića Orlović i Dušanka Kalanj bili su prava gospoda i zaštitni znak jugoslovenske televizije. Obeležili su jedno vreme i postavili temelje za to kako bi sledeće generacije prezentera trebalo da izgledaju. Tada je bilo više gospodskog vođenja programa i sve se baziralo na tome koliko je neko obrazovan i elokventan. I danas kod kolega najviše cenim manire i novinarsku etiku. Kad bi sujete bilo manje, medijske kuće bi bile mnogo lepše mesto za rad.

* Mnogi voditelji imaju titulu zvezde. Imate li nameru da se pridružite toj ekipi?

- Popularnost ne treba da bude cilj, ona je nuspojava. Želim da me ljudi prepoznaju po kvalitetu, predanom i dobrom radu. Ali ako se dogodi da postanem TV zvezda ne bih imao ništa protiv. Upoznao sam mnoge ljude koji su izuzetno uspešni u ovom poslu, a nisu se vinuli u nebesa. Takve za nijansu više cenim, jer su trud, rad i vreme uložili u kvalitet. Tim putem želim i ja da idem.

NISAM STROG I NEPRISTUPAČAN!

POZNATO je da kamera dodaje kilograme i godine, a u slučaju našeg sagovornika i ozbiljnost. Profesionalnost kojom zrači može kod gledalaca da stvori lažni utisak da je previše strog.

- Prepoznaju me na ulici, ali moj glavni problem je što na ekranu izgledam prilično autoritativno i nedodirljivo, a zapravo nisam takav. Devojke, slobodno mi priđite - dodaje Pavić kroz smeh.