Marija Antić: Odgovorni smo jedino građanima

NOVINARSTVOM je Marija Antić, voditeljka Jutarnjeg programa na N1, očarana još od osnovne škole i to najviše zahvaljujući ljudima od kojih je učila, a kasnije i onim sa kojima je radila. Ovaj posao joj daje osećaj da može da menja svet nabolje i ni u jednom momentu nije u to posumnjala.

Sve što je do sada radila, u profesionalnom smislu donelo joj je neko iskustvo koje nikada nije delila na dobro i loše, sva ona za nju su samo korisna. I sada, ističe, ne priželjkuje ništa posebno da joj se dogodi u karijeri, već samo dobre šanse i sposobnost da ih u pravom trenutku prepozna.

* Da li se vaš pristup TV novinarstvu promenio od kada ste na N1 televiziji?

- Nije se promenio pristup, ali jeste mnogo toga. Sistem je drugačiji od bilo koje druge medijske kuće za koju sam radila. Za ove tri godine, koliko sam deo N1 tima, naučila sam dosta. Najpre da svaki novinar, bio on deo informativne, zabavne ili redakcije jutarnjeg programa, mora da bude upoznat sa svakim segmentom programa. Mi naše teme nadovezujemo, širimo, pratimo od početka do kraja, stalno međusobno komuniciramo i konsultujemo se o svemu. Trudimo se da sagledamo sve uglove. Ovo je najkompaktniji tim od svih čiji sam deo bila do sada.

Izborom tema i gostiju prilično se razlikujete od ostalih na našim televizijama. * Čime se vodite kada uređujete emisiju?

- Ukusom naše publike, pre svega. Publika nam je pametna, informisana i opravdano zahtevna. Oni znaju da cene kvalitetan sadržaj, ali i da kritikuju kada misle da za to ima osnova. Redovno čitam komentare i reakcije na gostovanja u "Novom danu", a kritiku doživljavam kao dobronameran savet. Dobro je kad vam gledaoci kažu šta misle. Lep je osećaj kada vas pohvale, ali dragocenije je kada vam sugerišu šta bi moglo da bude drugačije. Dakle, kada govorimo o načinu na koji biramo teme, one moraju da budu takve da ne vređaju inteligenciju naših gledalaca. Naš posao je da prikažemo stvarnost i sagovornike onakvima kakvi jesu.

* Za svako buđenje sa gledaocima i dva sata programa uživo potrebne su volja i inspiracija. Odakle ih vi crpite?

- Iz ljubavi prema poslu, dobre energije kolega i njihovog entuzijazma da svojim radom od ovog društva pravimo što je bolje moguće. To je onaj ozbiljan deo, ali postoji i zabavan. Ljudi sa kojima živim na poslu su deo njega. Neke od njih znam već 10 godina, neke sam upoznala kad sam počela da radim ovde i često pomislim da je N1 najbolje što mi se desilo baš zbog toga. Mnoge, osim kolegama, sada mogu da zovem i prijateljima, a jednu koleginicu čak i "kume".

* Šta vas sugrađani najčešće pitaju kada vas vide na ulici?

- Do sada me je samo jedan momak pitao da li sam ja "ona iz jutarnjeg programa", što nije ništa čudno s obzirom na to da, osim u studiju, ne nosim štikle, ni poslovnu odeću, a ni mnogo šminke koja je ispred kamere neminovnost. Valjda te patike, majice i farmerke ne povezuju s mojim izgledom na ekranu.

* Uživo vođenje programa neretko može da bude veoma napeto. Kako reagujete na stres i vanredne situacije?

- Kod nas na N1 nema vanrednih situacija. To smo utvrdili na početku. Mi smo kanal vesti, pa su otuda vesti, bile one dobre ili loše, svakodnevica. Svi smo dobro uigrani, odlično se poznajemo, znamo kako dišemo i svako radi svoj posao i kad je, što bi novinari rekli, miran dan i kad nije. Kad sednem ispred kamere, znam da je sa mnom ekipa profesionalaca u režiji, cela tehnička podrška, tako da nema stresa.

* Od kojih novinarskih načela nikada nećete odustati?

- Od objektivnosti i istine. Posao novinara je da predstavi publici sve činjenice, a ljudi onda mogu, na osnovu toga, da donose sopstvene sudove. U našoj profesiji, najveći je izazov da budete objektivni i zadržite kritičku poziciju na koju ste se obavezali kad ste odlučili da ćete se baviti time. Novinar ne sme da bude ničiji sluga i ničiji poslušnik. Jedini kojima odgovaramo su građani. Mi ih zovemo publika.

* Često kao reporter izveštavate sa terena, a jedan od poslednjih priloga uradili ste dok ste davali krv u Zavodu za transfuziju. Šta ste sve spremni ličnim primerom da pokažate gledaocima?

- Krv dajem redovno, tako da se ovaj radni zadatak samo poklopio sa momentom kada bi to trebalo ponovo da uradim. S obzirom na to da sam bila reporter na terenu, koncept je takav da bi tada trebalo publici da pokažete zašto ste tu gde jeste. Ne znam šta bi moglo da bude to što bi me uplašilo, ali sreća je da sam svesna da me na tako nešto niko ne bi ni terao. U tom slučaju, našla bih nekog drugog da bude ono što mi u šali zovemo "topli ljudski primer".

DAN POČINjE UZ LAVU

* USPEVATE li da izdvojite deo jutra za neka sitna zadovoljstva ili rituale bez kojih ne započinjete dan?

- Ne idem nigde dok ne prošetam moju Lavu. Ona je pas, ali i deo porodice, tako da je prva kojoj ću se posvetiti u toku dana. Često me ljudi koji nikad nisu imali psa pitaju kako mogu da ustajem tako rano, pa još i da šetam psa, ali ja to ne doživljavam kao obavezu, nego kao lep i miran jutarnji trenutak samo za nas dve. Posle duže pauze, opet uvodimo i trčanje, tako da pospanost nije opcija.