Miloš Milovanović: Kravatu vezujem bez ogledanja

IAKO je završio Fakultet muzičkih umetnosti (odsek - kontrabas), Miloš Milovanović, producent, prezenter Vesti i Dnevnika na TV N1, ipak se opredelio za novinarstvo. Priseća se da je sve počelo kada su ga kolege iz "Singidunum" kvinteta ubedile da se prijavi na oglas za nova lica BK televizije, s obrazloženjem da je to "priča" za njega.

Poslušao ih je, poslao dve fotografije i tri rečenice svoje tadašnje biografije. Posle nekoliko nedelja pozvan je na razgovor, onda je počela selekcija i ... ostalo je istorija. Nešto kasnije, pred kraj studiranja, preračunavao se i shvatio da je situacija na njegovom radnom mestu nešto bolja za život nego u profesionalnoj muzici. U početku je govorio kako je počeo da radi na TV da bi se oslobodio treme u svirci. A nekoliko godina kasnije je shvatio da je tremu izlečio tako što je prestao da svira.

* Budući da je, kako kažu vaše kolege, rad na TV N1 potpuno drugačiji u odnosu na ostale televizije, da li ste nešto morali da promenite u svom nastupu?

- Oduvek sam govorio da je sam nastup, a tu mislim na prezentovanje vesti ili vođenje druge vrste programa, jedan deo celog velikog procesa proizvodnje. Ovde sam uključen u skoro svaki korak u nastanku onogo što se na kraju vidi na ekranu. Upoznat sam sa obavezama reportera koji idu na teren, sa planom aktivnosti za određeni dan i idejama za izgled našeg programa.

Tek kada se sve karike u tom lancu lepo povežu, prethodno realizovane svaka za sebe, dolazi deo koji možemo nazvati nastup. Ukoliko je prezenter upoznat sa svim segmentima, daleko mu je lakše da pristupi samom predstavljanju priča dana. To moje kolege i ja trenutno prenosimo i polaznicima letnje škole na N1. Često kažemo da je naš rad zapravo jedan veliki breaking news - specijalni program. I na to smo ponosni.

* Koju vest vam je, od kada radite na N1, bilo najteže da pročitate?

- Ne postoji takva vest. Postoje spremnost i nespremnost. Spremnost u načelnom profesionalnom, ali i u ličnom smislu. Ukoliko novinar nastupa i razmišlja profesionalno, prepoznaće bilo koju vrstu nesigurnosti i pokušati da je predupredi ili ispravi. Davno sam čuo od jednog starijeg kolege da ukoliko iz bilo kog razloga čovek nije spreman za zadatak u nekom trenutku, treba to da kaže i prepusti ga nekome ko jeste. To mi se do sada nije dogodilo. A i trudim se da se ne desi.

foto P.Mitić

* Kojim uverenjima ste dosledni od početka karijere?

- Profesionalnost, stalno učenje, obaveštenost, pristojnost. Nije da su to zapovesti negde zapisane, više su vrednosti koje lično smatram najznačajnijima i koje sam prepoznao kod nekih iskusnijih kolega ili "starih majstora" na koje se povremeno ugledam.

* U živom programu neretko iskrsnu neplanirane situacije. Da li možete da nam otkrijete neku od anegdota?

- Ne sećam se da mi se u programu desilo nešto vanredno zanimljivo. Sa druge strane, vrlo su česte situacije u kojima je potrebno brzo odreagovati, koje zahtevaju hitro prilagođavanje i eventualne izmene prethodnog koncepta. Drago mi je što u takvim situacijama ne osećam nesigurnost, već suprotno - iskustvo. Tu mislim na trenutke u kojima se uključujemo u određene događaje, čekamo važan izveštaj i slično. A te stvari se često dešavaju kao da namerno teže da poremete naš plan. Srećom, nisu mi strane.

* Koliko vas je novinarstvo promenilo, šta vam je sve donelo u život?

- O tome bih mogao da pričam jedino da znam bez dileme i šta bi se desilo da nisam ušao u ovaj posao. Ovako, mogu da govorim o godinama dinamičnog rada, izazova, napredovanja, desetinama sjajnih kolega, stotinama zanimljivih razgovora i kontakata. Zahvaljujući brojnim susretima sa muzičarima i organizatorima muzičkih i drugih kulturnih dešavanja, osmelio sam se da 2015. godine i sam organizujem jedan događaj - vikend kontrabasa BassPassion. Do sada beležim i brojim samo vredne i lepe trenutke.

* Ipak, niste odustali od muzike. Vi ste i domaćin programa Kolarčeve zadužbine "Mala škola bontona - kako se sluša koncert"...

- Od muzike se ne odustaje. Ona je u nama i oko nas. Muzikom je moguće sve opisati. Moja nesreća je što nemam taj dar. Ali Mima Lazarević iz Centra za muziku Kolarčeve zadužbine i posle šest godina smatra da imam dar za približavanje muzike najmlađima. "Mala škola" je divan program, za mene izuzetna privilegija i fantastična prilika za komuniciranje sa decom, za slušanje njihovih utisaka i reakcija na muziku.

* Kada bi to čime se bavite na TV pretočili u neko muzičko delo ili kompziciju, kom muzičkom žanru ili vrsti kompozicije bi pripadalo?

- Ne znam kako bih svoj posao pretočio u kompoziciju, mada, ako bi do toga došlo, mislim da znam koga bih od mladih kompozitora zamolio da mi pomogne. Što se žanra tiče, voleo bih da bude na džez osnovi.

Foto Vladan Milisavljević

* Kako kontrabas nije solo instrument, osim u džezu, znači li to da ste timski igrač?

- Kontrabas je uglavnom smešten među prateće posledice muzičkog izvođaštva. Ali, mnogi autori tokom istorije to pokušavaju da promene. Danas je više nego dovoljno primera da kontrabas zavisi od svog svirača, i da vrlo lako može biti vrhunski lider ili istaknuti deo ansambla. A da, ja sam timski igrač. Volim da doprinesem široj slici.

* Imate li neke posebne rituale koji vam pomažu da se relaksirate?

- Pre zadatka poluglasno prođem kroz "scenario" koji treba da izvedem. Ako stajem pred kameru, vezujem kravatu bez ogledanja. Kad sve prođe, duboko dišem i ćutim.

ADRENALIN MENjAM SEROTONINOM

* ŠTA vam u poslu, a šta u životu podiže adrenalin?

- U poslu, nesumnjivo, vanredni događaji, promene u poslednjem trenutku. Ali i osećaj satisfakcije kada sve ispadne i bolje nego što je planirano. Neretko, moje kolege među sobom kažu da su ti trenuci razlog što se bavimo ovim poslom. U životu se trudim da snizim nivo stresa i da adrenalin menjam, na primer, serotoninom.