Elvis još živi

U SREDU 16. avgusta navršiće se 40 godina od smrti kralja rokenrola, ili jednostavno Kralja, Elvisa Prislija. Obeležavanje godišnjice smrti najznačajnije kulturne ikone 20. veka biće održano u Memfisu, na ranču Grejslend, imanju legendarnog pevača i glumca, koji je umro 1977. u 42. godini i koga i danas poštuju milioni ljudi širom sveta.

Nikada do pojave Elvisa nije postojala zvezda takvog kalibra. Još za života je postao legenda. Popularnim su ga učinili mnogobrojni hitovi, ploče, koncerti nabijeni seksualnim elektricitetom i filmovi. Rodio se u utorak, 8. januara 1935. u Tupelu, 35 minuta nakon brata blizanca Džesija Garona koji je umro na rođenju. Prvu gitaru dobio je 1947. od majke Gledis, za 12. rođendan.

Prvu singl ploču sa pesmama “That’s all right” i “Blue moon of Kentucky” objavio je 1954, a filmsku karijeru započeo je dve godine kasnije filmom “Voli me nežno”. Nijedan od njegova 33 filma nije bio nominovan za Oskara, a od svih je samo “Wild in the country” podbacio na blagajnama. Obožavao je Džemsa Dina, Džona Vejna, Klinta Istvuda, Stiva Mekvina i Marlona Branda. Glumici En Margaret, sa kojom je bio u vezi, je od trenutka upoznavanja pa sve do smrti, napunio sobu cvećem pred svaki nastup koji je imala u Las Vegasu.

Vlasnik crnog pojasa u karateu postao je 1960. Dobio je tri Gremija za gospel muziku. Imao je kućnog ljubimca šimpanzu zvanog Skater. Trebalo je da igra u filmu “Zvezda je rođena”, ali mu menadžer Tom Parker mu nije dozvolio jer Elvisov honorar nije bio najveći. Prodao je više multiplatinastih albuma nego bilo koji drugi izvođač. Na “Bilbordovoj” top-listi 18 puta je bio na prvom mestu - prvi put 1956. sa pesmom “Heartbreak hotel”, a poslednji 1969. sa “Suspicious minds”.

Inspiracija za frizuru bio mu je Robert Mičam. Nakon što ga je video na koncertu, američki pevač i pijanista Liberače predložio je Elvisu da scenskom nastupu doda i svetlucave kostime sa draguljima i zlatne jakne. Liberače je nakon toga uvek imao rezervisano mesto na većini Kraljevih koncerata. Bio je to Elvisov način da mu se zahvali. Elvis nije voleo konfrontaciju. Mnogo puta je želeo da otpusti svog menadžera Toma Parkera. Kazao bi prijateljima da odu do Parkera i kažu mu da je otpušten. “Recite Elvisu da mi to lično saopšti”, odgovorio bi Parker. On to nikada nije učinio.

Sredinom sedamdesetih imao je dva fejsliftinga i operaciju nosa. Jednom prilikom je Muhamedu Aliju poslao odeću, a na leđima je pisalo “Šampion naroda”. To je bio Elvisov nadimak za Alija. Bio je dobar prijatelj sa Džonijem Kešom. Stanovnik je nekoliko Kuća slavnih, a njegova zvezda na holivudskom Bulevaru slavnih nosi broj 6777. Posedovao je jedan od prvih mobilnih telefona na svetu. Morao je da ga ima nakon što je 1963. video Šona Konerija kako ga koristi u 007 filmu “Iz Rusije s ljubavlju”. Elvisov telefon bio je u torbi veličine kofera, sa njegovim imenom ispisanim crnim slovima na zlatnoj etiketi. Koristio bi ga dok je vozio kola. Neposredno pred početak koncerta 1969. u Las Vegasu, primio je pretnju smrću i, mada su ga štitili FBI agenti, u čizmi je tokom nastupa nosio pištolj. Poslednja pesma koju je otpevao bila je “Can’t help falling in love” na koncertu u “Market skver areni” u Indijanopolisu 26. juna 1977. Svoju poslednju konferenciju za novinare završio je rečima “Nadam se da vas nisam udavio”.

Procenjuje se da je tokom života zaradio 4,5 milijardi dolara. Ipak, kada je umro, na bankovnom računu imao je samo pet miliona dolara. Poslednji film koji je odgledao u bioskopu bio je “Špijun koji me je voleo”, a knjiga koju je čitao pred smrt bila je “Naučna potraga za licem Isusa” Frenka Adamsa. Umro je 16. avgusta 1977. od srčanog udara u svom kupatilu. Autopsija je otkrila 14 različitih lekova i droga u njegovoj krvi, od toga 10 supstanci u značajnim količinama. Sahranjen je 18. avgusta u vili Grejslend, drugom najposećenijem mestu u SAD, posle Bele kuće. Pogrebnu povorku od 49 automobila predvodilo je 11 belih “kadilaka” - Elvisovih omiljenih automobila.