Jelena Gavrilović: Gluma je kao maraton

GLUMICU Jelenu Gavrilović krajem godine gledaćemo na RTS u seriji “Nemanjići - rađanje kraljevine”, u kojoj igra Evdokiju Anđel, prvu suprugu srpskog vladara Stefana Prvovenčanog. Uloga intrigantne vizantijske princeze o kojoj se malo zna, majke Stefana Radoslava, Predislava i Stefana Vladislava, za nju je velika čast i odgovornost. Poslednju scenu Jelena je nedavno snimila u Novom Pazaru, a shodno ulozi, imala je privilegiju da u seriji režisera Marka Marinkovića, po scenariju Gordana Mihića, nosi najraskošnije kostime.

- Kada je Evdokija došla na srpski dvor, s njom su stigle i kočije garderobe - kaže za “Novosti” Jelena Gavrilović, koju smo, osim na filmu i u serijama, gledali i u muzičkim spotovima i reklamama. - Kostimi su prelepi jer se kostimograf potrudio da na pravi način dočara to vreme. Evdokija je bila zanimljiva, intrigantna ali i nesrećna osoba, koja se udavala nekoliko puta. Proterana je sa srpskog dvora, a deca su joj ostala u Srbiji. Malo znamo o njoj i sve što sam uspela da saznam je zanimljivo. Bila je veoma obrazovana za to vreme, a njen otac Aleksij Treći kasnije je postao car. Mislim da je režiser veoma dobro odabrao glumce i da se njihovi privatni karakteri poklapaju sa ulogama koje igraju. Srećna sam što mi se ukazala prilika da glumim princezu Evdokiju, ali to nosi i odgovornost, jer kako odigrate jedan lik, tako će generacije to doživeti.

* Postoji li sličnost između vas i lika koji tumačite?

- Smatram da se svaki gumac prepozna u liku koji igra, možda sam donekle i ja. Trudim se da sve u životu radim s radošću, ali mislim da Evdokija nije bila srećna. Njen brak je bio ugovoren i sa 12 godina je došla na srpski dvor. Treba se nositi s težinom tuđih odabira, da živite onako kako su vam drugi skrojili život. To je veliko breme za mladu ženu, a posle toga se udavala još dva puta. Tako je i sa glumcima. Ne biramo mi uloge, već one biraju nas.

- Počastvovana sam što su me pozvali da učestvujem u spotu, jer je Čola najveća regionalna zvezda uz čije smo pesme odrasli. Izuzetan je profesionalac, nismo imali nijednu zajedničku scenu u spotu, pa smo se viđali samo u pauzama snimanja. Normalan je i pristupačan čovek. Volim mnoge njegove pesme i ne znam koju bih posebno izdvojila. Od novih mi se dopadaju “Moja draga”, “Zločin i kazna”...

* Videli smo vas i u spotu “Kafana kod Keke” sarajevskog “Zabranjenog pušenja”?

- To je specifična situacija, jer ne volim da se pojavljujem u spotovima ako ne postoji izuzetan razlog. Sa “Zabranjenim pušenjem” sledeće godine snimam film “Balada o Pišonji i Žugi”, a pomenuta kafana je mesto gde se uvek nalazimo u Sarajevu kada razgovaramo o filmu. U spotu se pojavljuju i glumac Emir Hadžihafizbegović i Mladen Vojičić Tifa, nekadašnji pevač “Bijelog dugmeta”. To je generacija koja je pripadala vremenu koje su svi više voleli. Odrasla sam na jugoslovenskom rokenrolu, naslušala sam se i domaćeg i stranog roka. Kad je muzika u pitanju, nikada se ne ograničavam na određeni žanr, već istražujem i otkrivam nove autore i klince. U filmu igram Amilu, lik iz pesme “Pišonja i Žuga u paklu droge”.

* Mnogi su vas upamtili i po reklamama za banku?

- Reklame su pokrenule talas divnih stvari u mom životu. Svaki prostor za glumca je prilika, ako to ume da iskoristi. Nikada ne znate šta može da vam pokrene karijeru. Ovaj posao je nepredvidiv, to nije trka na 100 metara, već maraton. Nekad niste u situaciji da birate, ali kada vam se nametne situacija da nešto radite, onda morate dati sve od sebe. Sve je glumački prostor i pozornica. Nisam iskoristila svaku priliku, a za ono što me je mimoišlo, uvek kažem da nisam bila spremna tog trenutka.

OSMEH NAJJAČE ORUŽJE

NA pitanje u kojim trenucima kroz osmeh izgovara “može”, kao u reklami za banku, Jelena nam odgovara:

- Sve radim sa osmehom. Pozitivna energija je najvažnija, a kada padneš, važno je da imaš snage da ustaneš s osmehom. Život je radost, baš kao i gluma i nema smisla ako se svakodnevno ne radujemo. Tako je lakše. Treba se radovati i velikim i malim stvarima. Život čine sitnice, mada se nekad bahatimo i razmišljamo o velikim stvarima, a život se odvija između naših planova.