KAO što je svojevremeno Vice Vukov bio optuživan da van Jugoslavije "peva za ustaše", a te iste ustaše su mu pretile smrću, tako su i Cuneta Gojkovića istovremeno napadali četnička emigracija (zato što je pevao Titu) i jugoslovenski establišment (zato što je, navodno, pevao četnicima). Gojković se, po sopstvenom priznanju, od tih glasina, krajem šezdesetih, oporavljao nekoliko godina. On je zaista pevao Titu i to nikada nije krio, naprotiv. A što se tiče pevanja četnicima u Americi, dovoljno je reći da ga je tamo dovela Matica iseljenika Hrvatske, kao reciprocitet jer je jednog od najpoznatijih hrvatskih pevača Ivu Robića u Ameriku dovela Matica iseljenika Srbije.

Nesuđeni bokser i fudbaler, u raskošnoj karijeri profesionalnog pevača i vrhunskog umetnika, imao je priliku da upozna mnoge slavne ličnosti. Dok je bio u Americi, u Čikagu, sreo je Semija Dejvisa i Dina Martina, dok je u našoj zemlji glasovno umeće pokazivao u ekskluzivnim političkim krugovima, kao rado viđen gost. Uvek kada je trebalo na najbolji način predstaviti našu narodnu muziku, zvali su Cuneta. Ako nam je u goste dolazio meksički predsednik, Cune je bio tu da otpeva nekoliko meksikanskih pesama. Lako je mogao da se prilagodi i ako su u pitanju bili predsednici Rumunije ili Mađarske.

- Na prvoj konferenciji nesvrstanih 1961. našao sam se u krugu pedesetak svetskih lidera - pričao je Cune. - Za tu priliku naučio sam i nekoliko arapskih pesama, kako bi tim ljudima boravak u Beogradu bio prijatniji. Prvi put sam pred Titom pevao u Karađorđevu, na diplomatskom lovu, uz pratnju ansambla Duška Radetića. Titu i Jovanki često sam pevao, a najviše su voleli "Kafu mi, draga, ispeci" i "Sonju", dok su Leka Ranković i Koča Popović obožavali "Janičara". Jugoslovenski političari veoma vole narodnu muziku. Tačno znaju šta je lepo, a šta ne i umeju sebi da odaberu pevača. Kad je reč o prezentaciji pred stranim gostima, tu su već izbirljiviji i tu prolaze samo kvalitetna imena.

Ipak, po povratku iz Amerike u Beograd, Cune se suočio sa etiketom izdajice našeg naroda. Bio je pozvan u restoran "Vinogradi" u Grockoj, gde je Tito trebalo da održi prijem za američke astronaute koji su putovali na Mesec. Dok su Armstrong, Oldrin i Kolins davali Cunetu autograme, naišao je Titov šef obezbeđenja i oterao ga. Cune je shvatio da plaća ceh iz Amerike. Jedno vreme ga nije bilo na radiju i televiziji, kasnije vraćen u medije, ali ne i na Titove zabave.

Legenda srpske pesme, sa rasponom glasa od tri oktave, koji je kao dete školske koncerte obavezno otvarao partizanskom pesmom, živeo je u devet bivših država, od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do današnje Srbije.


NESUĐENI PREDSEDNIK SRBIJE

JEDNOM prilikom na Titovom prijemu u Belom dvoru, Cunetu je prišao Slobodan Penezić Krcun i pitao ga šta studira. Cune je odgovorio da je upisao ekonomiju, na šta je Krcun rekao: "Šteta, trebalo je da upišeš prava, da budeš predsednik Srbije! Dosta mi je ovih neškolovanih, ali politički podobnih. Srbiji su, Gojkoviću, potrebni pravnici da je vode kako treba. Pogledaj našeg domaćina Tita. Dao bih ruku za njega koliko ga volim. Jedina mu je greška što nije Srbin. Da kojim slučajem jeste, dao bih mu obe svoje ruke."