CUNE-ČOVEK ORKESTAR (1): Prelo na Kolarcu

VEST o smrti Predraga Gojkovića Cuneta, velikana srpske muzike, koji je prekjuče umro u snu u svojoj kući u Beogradu, rastužila je bivšu Jugoslaviju. Mnogobrojne Cunetove kolege i poštovaoci od Vardara pa do Triglava i dalje ne veruju da je zauvek utihnuo glas koji je sedam decenija generacije učio dobrom ukusu. Mesto u istoriji osvojio je 1962. pesmom "Kafu mi, draga, ispeci", koja mu je sa sto hiljada prodatih primeraka (za samo dva meseca) donela prvu "zlatnu ploču" na Balkanu. Pričalo se da su ljudi prvo kupovali ploču, pa tek onda uzimali kredit da nabave gramofon. Počasno mesto u jugoslovenskoj i srpskoj muzičkoj antologiji zaslužio je pažljivim izborom pesama, poznavanjem oko 3.000 zabavnih, narodnih, starogradskih numera i sevdalinki, u kojima su kvalitet i pevanje uvek imali prednost.

Cune se sa mikrofonom sreo 1939, kao sedmogodišnjak, kada je u duetu sa sestrom Ankom pevao na priredbi "Prelo na selu" u Kolarčevoj zadužbini. Tada je znao dvadesetak pesama, koje je naučio od majke Radmile.

- Ona je imala naviku da i lepe i tužne trenutke leči pesmom, a ja sam slušao, učio, zapisivao u pesmaricu - pričao je Cune. - Kasnije, kada sam se opredelio za muziku, ne završivši školu, otišao sam u kafanu, koja je najbolji univerzitet za pevača, jer tamo morate da zadovoljite mušterije da biste dobili bakšiš. Do 1958. bio sam prilično anoniman kafanski pevač. Za mene nije bilo mesta na radiju. Prvi pevački angažman imao sam 1954. u vršačkom hotelu "Srbija". Kada sam prve večeri zapevao "Šeničice, sitno seme", neki konobar, inače bivši muzičar, rekao je: "Ljudi, ovaj peva bolje od Vuleta Jevtića".

Njegov prvi zapis na gramofonskoj ploči bila je slovenačka pesma, a kada je napravio haos sa "Kafu mi, draga, ispeci", Cune je postao zvezda. Nije bio sklon skandalima, publika ga je znala kao gospodina koji privatni život drži po strani. Sa izuzetkom Lole Novaković, s kojom je raskinuo vezu na turneji po Sovjetskom Savezu, kada su nastupali sa Anicom Zubović i Krstom Petrovićem. Posle toga, Cune je otišao na Sveti Stefan da peva preko leta.

- Bio sam vezan za Crnogorsko primorje - ispričao je Cune Petru Lukoviću u knjizi "Bolja prošlost". - Čak su i školske ekskurzije dolazile da me vide. Na Svetom Stefanu sam upoznao i suprugu Leposavu, studenta elektrotehnike, čiji je ujak bio moj prijatelj. Pozvao sam Leposavu i njenu majku da se odužim prijatelju i - zaljubio se. Mislim da se Leposavi to desilo dva dana kasnije. Trećeg dana našeg poznanstva, već smo planirali kako ćemo urediti stan. Posle tri meseca smo se venčali. Od 1962. smo u braku i imamo dve ćerke, Natašu i Katarinu.

NAGRADA ZA NATURŠČIKA

VRHUNSKI pevač i umetnik imao je raskošnu karijeru. Uz školskog druga Batu Živojinovića igrao je 1972. direktora hotela u filmu "I Bog stvori kafansku pevačicu". U Puli i Nišu 1985. dobio je nagradu za naturščika, odnosno epizodnu ulogu u filmu "Jagode u grlu" Srđana Karanovića. Od jednog akapela glasa došao je do višeglasja, postavši čovek orkestar sa rasponom glasa od tri oktave. Pričao je da mu je u lepom sećanju ostalo kako je sa Tozovcem i Zlatom Petrović "zaustavljao građanstvo" kraj malih ekrana u vreme emisije "Folk parada".

SUTRA: U RADIO SAMO SA KRAVATOM