Marija Radmanović: Ivanović mi je šef i najbolji prijatelj

POSLE dužeg vremena Marija Radmanović ponovo je stala ispred kamera i to kao deo tima emisije "Letnjih 150 minuta", na Prvoj TV. Iako je, dok je nije bilo na sceni, radila na projektima koji su usko vezani za medije, pauza joj, kaže, nije baš prijala jer se veoma uželela voditeljskog posla. U toj ulozi se, dodaje, ipak najbolje oseća i jedva je dočekala da joj se ponovo vrati. Uz to priznaje i da je, od kada je ušla u svet medija, svojim poslom jednostvano "inficirana".

- Mislim da se i na meni vidi koliko uživam u tome što radim. Umem da emitujem spontanost i prirodnost koje nema mnogo na TV i onda se, valjda, i gledaoci osećaju kao da sedim s njima u dnevnom boravku. Kada me sretnu na ulici svi pričaju sa mnom kao da se znamo sto godina. Drago mi je zbog toga, to je potvrda da u tome što radim postižem ono što želim.

* Kako posle pauze gledate na svoj posao, mislite li da ćete nešto promeniti u svom nastupu?

- Već sam promenila samim tim što sam morala da se prilagodim ovom TV formatu. Došla sam na mesto voditelja emisije koja je već brend, traje godinu i po dana i ima uigranu ekipu koja je postavila na noge. Emisija je takva da iziskuje ozbiljnu pripremu, bavi se raznim temama i ima dosta različitih segmenata. U tom smislu i moj pristup celoj priči mora da bude drugačiji. Mislim da sam i malo sazrela i iskreno se zaista lepo osećam u ovakvom TV projektu. Konačno mogu da radim i intervjue kojih sam se uželela, a dopada mi se i to što je sve živopisno, brzo i kolažno.

* "Letnjih 150 minuta" ima drugačiju koncepciju od mnogih emisija koje gledamo na TV. Šta još možemo da očekujemo do kraja sezone?

- Ovo nije samo beogradska emisija. Rade je zaista vredni ljude koji su spremni da ne spavaju da bi se iz jednog dela Srbije "transportovali" u drugi. Reporteri će se uključivati iz svih krajeva naše zemlje, Crne Gore i Republike Srpske. Tako ćemo pokrivati veće festivale i kulturne manifestacije, sve što se odnosi na turizam, hranu, piće. Publika će moći da vidi kako ljudi u delu regiona provode letnje dane i kada nisu na moru, planini, jezeru...

* Verovatno vas je obradovala i ponovna saradnja sa Dejanom Pantelićem. Šta vam je on rekao kada je saznao da ćete raditi zajedno?

- Deki i ja smo se čuli još kad je to bilo na nivou neke uredničke ideje i oboje smo rekli: "Daj bože da se desi". I on je napravio pauzu, kraću nego ja, ali oboje smo se radovali povratku pred kamere i tome što ponovo radimo zajedno. Mi smo mnogo lepo funkcionisali na RTS, eto i sada, posle toliko godina, putevi su nam se ukrstili. Ja se pre svega radujem što poslovno sarađujem sa prijateljima. Imam privilegiju da radim sa ljudima sa kojima sam privatno bliska i pred kojima se ne libim da iskažem svoje stavove. To su često veoma oprečna mišljenja, ali lepo funkcionišemo u toj različitosti. Drago mi je i što mi je najbolji prijatelj šef - Ivan Ivanović. To može da bude dodatni pritisak i odgovornost, ali mi dobro sarađujemo.

* Koga biste od gostiju voleli da vidite u studiju, ko bi vam bio posebno intrigantan?

- Kada bih mogla da koristim privilegiju svog posla, pa da dovedem nekog ko je dobar frajer, to bi onda bili Tom Hardi ili Džejms Franko. Njih dvojica su mi super, imaju sjajne karijere i sada su u žiži. Volela bih da intervjuišem i Adama Silvera, prvog čoveka NBA lige. A od naših bi to bila Branka Katić, uvek sam bila njen fan i mnogo mi je simpatična. Mislim da se ne zna mnogo o njenom životu van Srbije, karijeri u inostranstvu, volela bih da pričam sa njom o tome.

* Ranije ste vodili večernji šou ili jutarnji program, a sada emisiju koja se emituje usred dana. Koji termin najviše odgovara vašem ritmu?

- Ako je format koji meni leži i ako u njemu uživam, nije mi važno vreme emitovanja. Navikla sam da radim večernje emisije kao što su "Tvoje lice zvuči poznato" ili "Prvi glas Srbije", ali zato su mi ovi dnevni TV formati možda i veći izazov. Jer, u njima moram da budem za dva energetska nivoa niže, da smanjim brzinu i s pričom i, generalno, nastupom. Iskreno, najteže mi je bilo da radim "Naše jutro", jer sam morala da ustajem u 5.15. Zaista se divim ljudima koji se bude pre petlova, ali ja funkcionišem tek oko četiri ili pet po podne. Tada sve mogu - i da ne spavam, treniram i uradim 16 emisija uživo ako treba. Ališalu na stranu, kad radite nešto što vas motiviše i pokreće, koliko god da ste ste pospani ili zevate, onog momenta kad se uključi crvena lampica na kameri, momentalno se razbudite - ne osećate više ni umor, a ni pad pritiska.

* Poznati ste po dobroj energiji i vedroj prirodi. Da li je teško u brzoj svakodnevici ostati nasmejan i da li ponekad, ipak, morate da stavite "masku"?

- Da, iako su to retki momenti. Nekoliko puta mi se desilo da primim lošu vest, a da posle toga vodim program uživo. I onda nemate kud, u ćošku ste. Ali od vas se traži da budete pozitivni, nema tu mesta za namrštenost, negativnost, pesimizam. Morate da budete iznad ličnih problema i da publici emitujete vedrinu zbog čega ona i jeste uz vašu emisiju. Ko sam ja da izdam njihovo poverenje? Sećam se da sam, kad je izgoreo restoran koji sam držala sa prijateljem, dan posle toga radila dve emisije uživo - prva je bila "Žene", a uveče sam trčala u drugi studio u kom se snimao "Prvi glas Srbije". Bila sam potpuno slomljena i neispavana. Mislim da se to i videlo, možda i nije, ali znam da tada nisam bila na nivou zadatka.