Branko Veselinović: Svaki gledalac mora da se zasluži

SPLETOM okolnosti, sa samo 19 godina počeo je da radi u redakciji BK televizije. Kada se našao na životnoj raskrsnici, Branko Veselinović, prezenter Dnevnika RTS, odlučio je da na njoj skrene i da vidi kuda će ga taj put odvesti. Još je na njemu, kaže, do nekog sledećeg izazova. Ono u šta veruje je da se velike odluke donose lakše i spontanije od malih kojima smo svakodnevno okupirani. Barem je, ističe, takvo njegovo iskustvo.

* U čemu je najveća čar novinarske profesije?

- U ovom poslu ne možeš da se sakriješ iza nekog ili nečeg. Sve što uradiš, vidljivo je i podložno sudu javnosti. Takva vrsta napora i odricanja čoveka teraju da napreduje, da se usavršava i bori najviše sa granicama svojih mogućnosti. Upravo zbog toga ovaj poziv i nosi veliku dozu izazova. Mislim da se svaka zrela i odgovorna osoba preispituje svakog dana da li je na dobrom putu. Vera i kajanje ili pokajanje podjednako služe razvoju čovekove ličnosti i u tom smislu se ne izdvajam.

* Mladim kolegama poručili ste da dobro razmisle da li su spremni da se bore za ono u šta veruju. Kojim uverenjima ste vi dosledni od početka karijere i šta vas i dalje motiviše da trajete u toj borbi?

- To je pre svega dobronameran savet koji oni ne moraju da uvaže. Kada stavite na papir ono u šta verujete, lakše održavate život ili karijeru na ispravnom kursu. Verujem da čovek godinama koriguje svoje mišljenje ili određena načela, ali ne i suštinska uverenja. Vredi se povremeno podsetiti gde ste danas u odnosu na vreme kada i niste baš morali da pravite mnogo životnih kompromisa. Ja znam gde je moja "crvena linija", odnosno granica gde kompromisi prestaju. Želja da ne pređem tu granicu i jeste moj motiv.

* Nekad nije bilo lako pojaviti se na ekranu kao TV lice, kako to izgleda sada?

- Nikada nije i neće biti lako ukoliko u sebi nosite svest i odgovornost da ovaj posao radite zbog publike. Ako želite da vam ljudi veruju, onda to morate i da zaslužite. Danas nije teško pojaviti se na ekranu, problem je da na tom ekranu pronađete svoje mesto. Tabloidna centrifuga direktno utiče na pravac kretanja novinarske profesije, a imam utisak i da se sa mladim kolegama ne radi dovoljno ili na adekvatan način.

* Iako su vesti iz sveta i zemlje neretko loše, važite za nekoga ko i pored toga ume da zadrži osmeh. Kako vam to uspeva?

- Osmeh je tu samo u slučaju kada je opravdan, nikada po svaku cenu. Ljudi koji nam ukazuju poverenje zaslužuju bar minimum pristojnosti i ljubaznosti. I ja volim kada mi neko iskreno, uz osmeh poželi dobar dan. Trudim se da uzvratim istom merom. To je, uostalom, i moja profesionalna dužnost.

* Kao TV lice plenite dobrom energijom i odličnom dikcijom, šta je još potrebno da ima neko ko nam prezentuje vesti?

- Kao i u svakoj profesiji - da bude posvećen onome što radi. U datim okolnostima da uradi sve što može kako bi krajnji rezultat bio bolji i da uvažava kolege sa kojima radi, jer od njih zavisi i njegov učinak. Potrebno je, takođe, da svesno radi na otklanjanju svojih nedostataka, uvek pronalazi one koji su bolji i uspešniji i od njih uči. Iznad svega, mora da ceni lojalnost publike kojoj se obraća.

* Prošle godine obeležili ste deceniju rada na RTS. Koja iskustva i izazovi su vam najviše pomogli da na pravi način doživite svoju profesiju?

- Profesionalno usavršavanje u inostranstvu u velikoj meri je proširilo moja znanja i vidike. Razmenjivati iskustva sa onima koji su menjali istoriju ove profesije od neprocenjivog je značaja za svakog ko želi da napreduje. Takođe, imao sam sreću i poverenje menadžmenta da do sada radim najgledanije informativne formate i to u živom programu. Takvo iskustvo se ne može kupiti ili naučiti iz udžbenika.

Foto V.Danilov

* Koga biste još voleli da ugostite u Dnevniku, ko vam je posebno intrigantan?

- Voleo bih da u Dnevniku ima više prostora za ljude koji širom sveta postižu fantastične uspehe pronoseći ime naše zemlje na najbolji način. One koji nas predstavljaju "čašću, znanjem i lepim vaspitanjem" i čije je iskustvo vredno pažnje. Nisam siguran da ih dovoljno promovišemo i da smo im zahvalni. Znate li koliko je vanserijskih talenata u, primera radi, IT industriji, medicini ili fizici? Imamo takve ljude koji od dnevnopolitičkih trvenja ne mogu da dođu do izražaja, jer oni pristojni obično ne žele da se eksponiraju po svaku cenu.

* U živom programu se neretko dogode potpuno neplanirane stvari. Da li možete da nam otkrijete neku od anegdota?

- Kada radite u timu, svaki učesnik može i ima pravo da pogreši. Problem je u tome što su naše greške vidljive i što se pamte. Dešavaju se lapsusi, propusti ili pad koncentracije, pa i to da koleginicu, sa kojom radiš 10 godina, osloviš drugim imenom. Takođe, nisam planirao da baš ja budem u studiju u toku gašenja BK televizije, ali eto i to se desilo.

* Šta biste još voleli da iskusite u karijeri, imate li želju da, osim informative, radite i nešto drugo?

- Ukoliko je format kvalitetan i pristojan, ili ako odgovara mom senzibilitetu - zašto da ne. Ne volim da eksperimentišem po svaku cenu, verujem da je vrednije iskoristiti onu pravu priliku do kraja. S druge strane, veoma je važan trenutak u kojem se takve odluke donose. Meni je oduvek bilo značajno da u svemu što radim nađem smisao i perspektivu.