Stevan Piale: Kolegama ne zavidim na slavi

ULOGOM zavodnika Milana u kultnom naslovu "Ljubav i moda", mladi glumac Stevan Piale, "upisao" je u biografiju treću predstavu na sceni Madlenijanuma - posle "Plavog anđela" i "Konje ubijaju, zar ne". U Pužu ga najmlađa publika već gleda u šest popularnih predstava, u Zvezdara teatru je na repertoru njegov "Veliki talas", a u Kart blanšu se izvodi "Istočni anđeo"... Ovaj mladić širokog osmeha već je osvojio gledaoce kao simpatični đak iz poslednje klupe u seriji "Šešir profesora Koste Vujića", a gledali smo ga i u seriji "Selo gori, a baba se češlja".

U međuvremenu, sinhronizuje crtaće i kaže da se posebno vezao za "Nindža kornjače" i Mikelanđela. Ljubav prema sceni nasledio je od roditelja koji su bili glumci amateri (u teatru "DES"), pa kaže i da je u pozorištu sigurniji nego pred kamerom.

- Volim teatar, posebno komediju - kaže za "Novosti" Piale. - U neposrednom sam kontaktu s publikom i odmah osetim kako reaguje. S posebnom radošću se sećam diplomske predstave moje klase. U ulozi Manojla (Nušićeva "Protekcija") među "klasićima" bio sam najopušteniji. Jer, ja sam od onih ljudi koji se trude da ne smetaju nikome, puštam da drugi urade svoj deo zadatka, pa onda gradim ulogu. Nisam siguran da je ta preterana uviđavnost baš dobra u našem poslu.

S podjednakom iskrenošću Piale komentariše i stečenu popularnost. Iako na sceni pleni šarmom i spontanošću, slavi ne pridaje prevelik značaj:

- Simpatično je kad me publika prepozna na ulici, ali to "žensko obožavanje" nisam još doživeo. Uostalom, imam devojku već tri godine i fokusiran sam na našu vezu. Kolegama ne zavidim na velikoj popularnosti, iako ona verovatno podiže ego i samopouzdanje. Ali, ume da bude i neprijatna. Uskraćuje opuštenost, nikada ne znate ko vas i gde posmatra. Popularnost donosi samo jednu prednost, do angažmana dolazite brže i lakše.

U "živoj" glumi, na pozorišnoj sceni, ima prilike da se uloga brusi i tokom igranja, pa i da se dese neke nepredviđene situacije.

- Ponekad se i zasmejemo, od srca. Imam koleginicu koja svakog puta s tekstom stane na istom mestu, krećući iz neke druge scene. Tada je prekinem i dam do znanja da je pogrešila, pokušavajući da je navedem na pravu repliku. Publika to, naravno, ne primeti. A glumac se, eto, kali i kroz greške.

MNOGO CENIM RADMILOVIĆA I GLOGOVCA

U radu na sebi, kaže Piale, sve je bitno. Da umetnik stalno razmišlja, proživljava priču svog lika u sebi.

- Dešava se da ujutru ili pre spavanja prolazim kroz neke scene, nekad pokušavam da nešto usvojim i popravim. Rad na sebi je i čitanje knjiga, gledanje filmova. Sećam se da sam kao dete "Radovana Trećeg" odgledao na disku tridesetak puta, nekada i dva puta zaredom. Zorana Radmilovića, nažalost, nikada nisam gledao na sceni. Izdvajam ga u toj starijoj gardi, kao što među savremenim kolegama posebno cenim dar Nebojše Glogovca.