Nikola Rokvić: Voleo bih da imam još dece

MADA je karijeru započeo u folk vodama, jer iver ne pada daleko od klade, Nikola Rokvić (31) sve češće i sa velikim uspehom pliva i u drugim muzičkim žanrovima. Poslednji nastup je imao prethodne sedmice u Kolarčevoj zadužbini na koncertu "Prijatelji tamburice", sa kojima je otpevao dve svoje numere u tamburaškim aranžmanima. Bila je to promocija istoimene dvostruke kompilacije, čiji se izlazak uskoro očekuje, a na kojoj pevaju i njegov otac Marinko, Merima Njegomir, Zvonko Bogdan, Željko Samardžić, Halid Bešlić, Željko Bebek, Danka Stojiljković i druge regionalne muzičke zvezde.

- Tamburašku muziku i privatno volim i slušam, pa mi nije bio problem da se uklopim sa sjajnim muzičarima i prepevam dve svoje pesme - kaže Nikola za "Novosti".

- Čak, posle prvog slušanja, činilo mi se da bolje zvuče nego u originalu. Jedva čekam da i publika da svoj sud.

Pre manje od mesec dana Nikola je imao još jedan zapažen nastup i to na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, na koncertu "U inat 75", kompozitora i pijaniste Kornelija Kovača. Podsećanje na taj događaj izmamilo mu je osmeh, a prvi komentar bio je "divno":

- Kovač mi je dao čast da zatvorim koncert pesmom "April u Beogradu".

Šta reći? Mislim da je Kornelije najveći kompozitor kojeg ima bivša Jugoslavija, čovek sa neverovatnim pesmama. Parafrazirao sam duhovnika ava Justina na koncertu:

"O, gle čuda da jedan komarac izvodi kompoziciju jednog orla". Mislim da to najbolje opisuje taj trenutak.

Hteo - ne hteo, Rokvić sve češće peva i druge muzičke žanrove.

- Borba je - tvrdi pevač.

- Od samog starta, po inerciji sam ušao u jednu vrstu muzike, pa se to dalje granalo na nešto drugo. Ne želim da ulazim u bilo kakve okvire.

Mislim da sam u šou-programu "Tvoje lice zvuči poznato" pokazao da mogu da pevam i druge žanrove. Moja ideja je da vrstu muzike, koju osećam i volim, dam i publici.

A ono što njemu daje snagu i neizmernu ljubav jeste porodica, supruga Bojana i ćerka Leona:

- Beba raste, hvala bogu, još malo pa će 10 meseci. Sve je kako treba. Dobra je, ne muči nas mnogo, a i nas dvoje smo se lepo snašli i uigrali.

Na pomen proširenja porodice, Nikola nam ponovo uzvraća osmehom:

- Stvarno bih voleo! Ako bog da, da bude što više dece.