ĐIĐI PRIKER: Albert Ajnštajn je bio pacifista

DOK na Nacionalnoj geografiji gledamo seriju "Genije", nedeljom u 22.00, o životu Alberta Ajnštajna, u kojoj slavnog naučnika dočaravaju "na smenu" Džefri Raš i Džon Flin, ne možemo a da se ne zapitamo ko sve stoji iza bogate, visoko profesionalne produkcije jednog takvog projekta. Foks 21 studio, Imagine Television i OddLot Entertainment tri su kuće zaslužne za produkciju - iz Imagine-a konce vuku oskarovci Ron Hauard i Brajan Gejzer, dok se iza imena poslednje krije žena, zvana Điđi Priker. Ova žustra dama još 2005. našla se na "Forbsovoj" listi najbogatijih Amerikanaca, sa zaradom od jedne i po milijarde dolara, a od tada je, između ostalih naslova, producirala i "Zečju rupu", "Leto za sećanje", i triler nedavno nominovan za četiri Oskara, "Po cenu života". Imali smo čast da sa njom razgovaramo u Londonu, dan posle premijere prve epizode "Genija". Zanimalo nas je zašto je baš sad bilo pravo vreme za ovaj projekat:

- Posle čitanja knjige Voltera Ajzaksona o Ajnštajnu, bila sam pogođena kreativnošću koja se nalazi svuda, ne samo u ljudima već i u fizici - takvu je imao Ajnštajn. To, kao i njegovo razmišljanje izvan zadatih okvira, navelo me je na ideju da uradim film o njemu. S vremenom sam shvatila da je njegov lik suviše širok za jedan film, pa smo dobili ideju o seriji. Prilikom realizacije uspeli smo da zainteresujemo Rona i Brajana, na svu sreću.

* Ajnštajn je legenda i mit, svako zna njegovo ime, ali zapanjujuće je to što je u životu imao toliko drame. Koliko vam je bilo zabavno da "uronite" u tu priču?

- Bilo je zanimljivo pokušati da njegov život smestimo u 10 sati. Ima toliko aspekata njegovog života za koje ljudi ne znaju. Svi smo navikli na ludog raščupanog profesora sa isplaženim jezikom, ali on je bio ikona, neko ko ruši sve, dovodeći do konfuzije, pa stvara iz početka. Takav je bio i po pitanju politike i načina na koji je živeo.

* Koji je najveći strah producenta?

- Za nas je bilo to da nikada nećemo završiti. Postoji trenutak u razvoju projekta kada kažete: "Neće se ovo desiti", i nastavite dalje. Na svu sreću, nismo odustali.

* U seriji vidimo kako je mladi Ajnštajn preplavljen zadovoljstvom što je bez državljanstva. To je zanimljivo, pogotovo u svetlu današnjih kriza sa izbeglicama. Pravo je vreme da se ukaže na to?

- Mislili smo na to tokom snimanja i kako su nam slične situacije sada. Zanimljiv mi je taj način razmišljanja, oduševljenje što je bez državljanstva, od 1896. do 1901. Ajnštajn je bio kompletni pacifista, što je bilo čudno, smatrali su ga za pretnju. Uz to, bio je i veliki humanista.


MILEVA MARIĆ

* DA LI je, po vašem mišljenju, Ajnštajn dovoljno cenio Milevu Marić i uvažavao njena zalaganja?

- Činjenica da je on njoj dao novac od Nobelove nagrade za mene je priznanje da mu je bila važna. Neko je prokomentarisao da je to bila samo isplata, alimentacija, ali ne bih rekla da je tako. To je bio njegov način da joj prizna učešće u svojim dostignućima. Ona je uvek verovala u njega, govorila mu da će osvojiti "Nobela".