Emilija Klark: Uz Švarcenegera sam zavolela pištolje

SCENARIO za film "Šapat iz kamena" pročitala sam prvi put pre pet godina i odmah se zaljubila u njega. U današnje vreme sve je komercijalizovano. Film je postao zbir zvučnih imena, specijalnih efekata i plitkih poruka. U delima savremene kinematografije nedostaje umetničke ozbiljnosti, one koja ostavlja trag za sva vremena, a ne samo u jednom trenutku. Takvi projekti su poput retkih životinja - mogu da se nabroje na prste. Srećom, još ima onih koji se bore za opstanak ove "ugrožene vrste".

Ovako u ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti" govori Emilija Klark (30), vodeća zvezda planetarnog hit serijala "Igra prestola", koju ćemo od 18. maja gledati u bioskopima širom Srbije kao junakinju novog misterioznog trilera "Šapat iz kamena" u distribuciji "Deksin filma".

Ljubav prema glumi, ova lepa Britanka, tri puta nominovana za prestižnu nagradu Emi, koja je 2015. po sudu magazina "Eskvajer" proglašena najseksepilnijom ženom na svetu, otkrila je još kao dete. Ipak, tek rolom Deneris Targarjen upisala se na listu najtraženijih i najplaćenijih TV lica. Honorar od milion dolara po epizodi "Igre prestola" nesumnjiva je satisfakcija za uložen trud i rad na poznatom serijalu. Ali glumačke apetite, priznaje ona, može da joj zadovolji samo kvalitetan scenario.

- "Šapat iz kamena" jedan je od tih filmova. Kad sam prvi put uzela tekst u ruke, čitala sam ga bez predaha. Sve vreme telom su mi prolazili žmarci. Nemoguće je ne osetiti strah kad se susretneš sa takvom pričom. Ipak, baš ta jeza, uz vešto konstruisan lik Verene i napetost, kojom radnja odiše od početka do kraja, učinili su mi ovaj projekat izazovom koji ne mogu da odbijem. "Šapat iz kamena" je poput najboljeg Hičkokovog horora i više od toga. Nadam se da će i gledaoci u Srbiji, oni koji me prate u "Igri prestola", ali i istinski ljubitelji psihološkog trilera uživati u filmu.

* Možete li žanrovski da odredite film Erika Hauvela?

- On je iznad svih podela. Zastrašujući je poput horora, težak kao i svaka psihološka drama, zagonetka za mozak i nalik najboljim trilerima. To je onaj tip priče posle koje se, kad izađete iz bioskopa, neprestano osvrćete da proverite da li vas neko prati. On govori o dubokim ljudskim borbama, suočavanju sa bolom, tugom i iskonskom potrebom čoveka da pripada bilo kome samo da ne bude sam. Na različite načine vam se uvlači pod kožu. Napisan je poetično, tako da sam već po scenariju mogla da zaključim da će biti prava vizuelna bomba koja ostavlja bez daha. Rola Verene bila je šlag na torti.

Scena iz filma " Šapat iz kamena "

* Ko je Verena?

- Autori su želeli da je upoznamo onog trenutka kad dolazi u nesrećni dom i daje sve od sebe da pomogne nemom dečaku. Prvi kontakt sa tom devojkom punom samopouzdanja i rešenosti da uspe, enigma je gledaocima, ali i meni. Niko mi nije dao naznake o tome ko je ona bila ranije, tako da sam pripremajući se za ulogu morala da osmislim ceo njen pređašnji život. Jedino što sam znala jeste da je reč o ženi sa posebnim darom koji želi da upotrebi kako bi pomogla svoj nesrećnoj deci, ali ona nije svesna žrtve koju podnosi. Ni u jednoj od porodica kojima je pomogla, ona se ne zadržava, već odmah ide dalje.

* Da li je takva situacija i sa Džejkobom?

- Ne, sa njim su stvari drugačije od samog početka. Po dolasku u njihov dom čini joj se da je reč o samo još jednom dečaku nalik mnogima sa kojima je radila pre toga, ali vara se. Kako priča odmiče, senka Džejkobove mrtve majke Malvine počinje da opseda Verenu, čak i u situaciji kad ona uspe da "probudi" Džejkoba iz sveta u koji je zalutao. Malvinino prisustvo ostavlja sve jači uticaj. Zaplašena i zbunjena, Verena nije sigurna kako da se postavi u situaciji koja je istovremeno baca u očaj, ali i provocira da razreši nedoumice koje dugo gaji. Tokom celog filma ona se nalazi sizmeđu onoga što razum nalaže i svoje duše.

* Koliko ste se pronašli u ovoj priči?

- Lepota rada na filmovima u kojima je glumačka ekipa mala jeste u osećaju bliskosti na snimanju. Cenim Erikovu želju da stvori nešto posebno i drugačije. Kao glumcu, ovaj film dao mi je slobodu i samopouzdanje. Verenin lik mi je bio toliko privlačan da sam producente zamolila da sačekaju sa snimanjem filma, kako bih završila "Terminatora: Postanje" i potpuno se posvetila "Šapatu iz kamena".

* Vaše poslednje role su potpuno različite. Kako ste se snašli u toj haotičnoj kombinaciji karaktera i radnji?

- Posle "Igre prestola" i "Terminatora", želela sam da publici ponudim nešto sasvim drugačije. Nešto što će me predstaviti u novom svetlu na velikom platnu. Odrasla sam uz "Igru prestola" i stasala uz nju u svakom pogledu. Kako je serija rasla, tako se razvijala i moja uloga i u svakoj sezoni postojala sve veća da bi me konačno pripremila za blokbaster. Nije bilo suviše čudno kad sam se uz Arnolda Švarcenegera pojavila na snimanju "Terminatora". Priznajem, u tom filmu sam otkrila sasvim novi deo svoje ličnosti. Postala sam sumanuto opsednuta vatrenim oružjem. Nije mi bilo dovoljno da naučim da pucam iz njega, želela sam da savladam rastavljanje i sastavljanje i najmanjeg dela. I to zatvorenih očiju. Ta opsesija me je iznenadila i uplašila.

KAD SE SERIJA ZAVRŠI...

ŠTA nas sve očekuje u sedmoj sezoni "Igre prestola", koja će se na HBO emitovati od 16. jula?

- Ne razmišljam toliko o onome što trenutno radim, zato što sa svakom novom sezonom "Igre prestola" postajem svesnija toga da će se ova serija jednog dana završiti. Odavno se pitam šta ću tada i sve sam sigurnija da mi gluma neće biti primarna u životu. Želim da se bavim producentskim poslom. Mnogo čitam, istražujem i uveliko osmišljavam priče koje želim da pretvorim u svoj film ili seriju. Ne volim dugo da se zadržavam na jednom projektu. Slavu dugujem "Igri prestola", ali najveće zadovoljstvo mi pričinjava rad na filmovima poput "Šapata iz kamena".

TAJNA TOSKANSKOG ZAMKA

SREDINA je 20. veka. Odvažna mlada medicinska sestra spremna je da zakorači iza zidina usamljenog toskanskog zamka i pomogne dečaku Džejkobu, koga je strah oterao u svet tišine, da se vrati u stvarnost. Koliko god se trudi, sve dublje zalazi u tamu koja počiva iza kamenih zidova. Shvata da se u unutrašnjem svetu dečaka događa više nego što bi iko mogao da pomisli. Da li je pao pod surove čini duha zazidanog u zidove zamka? Ne bi li spasla poslodavce, ali i sebe, Verena brzo mora da se suprotstavi aveti u čijoj će se nemilosti naći i sama.