Kornelije Bata Kovač: Koncert u inat 75. godini

MUZIKA za jednog od najznačajnijih jugoslovenskih kompozitora i pijanista Kornelija Batu Kovača (75) nije stvar takmičenja, ili kako kaže - preskakanje prepona, ne zna koliko je dela napisao i ne voli muzičke žanrovske ograde. Za njega je muzika život. Rođen u Nišu 1. januara 1942, od majke Srpkinje i oca Mađara, Bata je postao jedan od naših najcenjenijih kompozitora, pijanista i aranžera, a delić svog bogatog muzičkog opusa izvešće 8. maja u Narodnom pozorištu u Beogradu, na koncertu simboličnog naziva "U inat 75".

- Nisam hteo da pravim hronološki niz - kaže Kovač za "Novosti". - Biće i kompozicija koje publika ne zna, nastalih pre desetak godina, a koje nikada nisu objavljene. Deo su jednog mjuzikla, o kome ne želim da govorim jer nisam uspeo da ga realizujem. To su dva dueta u izvođenju Branislave Podrumac iz Pozorišta na Terazijama, sjajne pevačice, i Zorana Šandorova iz Novog Sada. Drugi duet izvode Dušan Svilar i mlada pevačica i korepetitorka opere Narodnog pozorišta u Sarajevu, Aida Mušanović. Žarko Dančuo će da peva "Maestro i violina", koju je pevao Dragan Stojnić, Bisera Veletanlić "Zlatni dan" i "Milo moje", biće tu i Saša Vasić, Dejan Cukić, Đorđe David, Željko Joksimović...

* A Zdravko Čolić?

- Ne. Kako da vam kažem, a da priča ne sklizne u nekom pogrešnom smeru? On sa mnom ne održava nikakav kontakt. Do pre nekoliko godina još me je i pozivao da ga na ponekom koncertu pratim po jednu pesmu. Više ne. Odrasla je osoba, počeo je da komponuje i ima pravo da bira saradnike.

* Prvi ste laureat nagrade "Darko Kraljić"?

- Udruženje kompozitora Srbije ustanovilo je prošle godine tu nagradu koja nosi naziv sjajnog kompozitora svog vremena, sa idejom da postane godišnja. Planirali smo veliki koncert, imali dugačak spisak izvođača iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne, sa svih strana. Teško izvodljivo.

* Šta je za vas muzika?

- Moj život. Od detinjstva osluškujem muziku, prvo je to bilo samo preko radija. Nas troje iz muzičke škole u Subotici smo čuli da na Radničkom univerzitetu ima predavanje o džez muzici, o bi-bapu, a posle su puštali Dizija Gilespija. Dojmilo nas se. Džez ne može brzo da se razume, a mene je intrigiralo baš to, zašto je tako komplikovan za uvo. Onda sam našao neke note, stavio ih pod prste i probao na klaviru. Prva kompozicija Elvisa Prislija koju sam zavoleo je "Zatvorski rok". Bi-bap i rokenrol ne idu, ali sam u obe stvari našao nešto interesantno.

* Imate li neostvarene profesionalne želje?

- Žao mi je što se nisam uputio ka klasičnoj, ozbiljnoj muzici koju obožavam. Kada sam došao u Beograd, imao sam priliku da za potrebe filma uradim kompoziciju za veliki orkestar. Dirigent me je prepoznao kao rokenrol-pop muzičara i kazao da mi to ne treba. Danas u muzici nema više ograda. Nekada nisu smele da se preskaču, a najveći štos jeste da se sve pomeša.

* Šta savetujete mladim muzičarima?

- Mladima koji se spremaju da u inostranstvu napreduju u muzici, često kažem da je u zapadnim zemljama najteže da dobiju šansu da pokažu šta umeju. Dok ne nastupe na koncertu, televiziji, radiju, nemaju nikavu šansu, a ne daju im jer imaju dovoljno svojih ljudi. U Engleskoj sam bio tri godine i nisam uspeo da nastupim na televiziji. Uljudno su govorili "super je, odlično, kako ste to dobro napisali, ali gledajte malo naš 'Top 10', pa napravite nešto tako".

SPOMENKINA PESMA ZA BISERU

PESMA "Smejem se bez smisla", za koju je tekst napisala Spomenka Kovač, Kornelijeva pokojna supruga, našla se 1980. na albumu "Zbog tebe" Zdravka Čolića. Krajem prošle godine dobila je novi muzički izraz u izvođenju legendarne Bisere Veletanlić.

- Ta je pesma pisana kao ženski tekst, a za Čolića, koji ju je prvi otpevao, prepravljena je u muški - otkriva nam Bata. - "Smejem se bez smisla" je sada drugačija kompozicija, druga je melodijska linija, druga harmonija i ritam, samo je tekst isti.