Vaja Dujović: Mnogo sam naučila od Šotre

PRVI put nam se Vaja Dujović predstavila u ulozi hrabre i požrtvovane Jovanke Čubrilović u seriji "Branio sam Mladu Bosnu", potom i kao romantična Krinka u "Jednoj letnjoj noći", i od obe je, kaže, naučila da je vera u ljubav neophodna i, koliko god se nekad ne činilo tako, da ona oplemenjuje. Ovu mladu glumicu trenutno gledamo i u seriji Santa Maria della Salute, u još jednoj priči iz epohe, u kojoj igra mladu pijanistkinju Vidu Varađanin.

- Vida je kao i Lenka Dunđerski bila ispred svog vremena. Svirale su koncerte širom Evrope, borile se za ženska prava, organizovale humanitarne koncerte... Kako je ovo priča o Lenki i Lazi, nije bilo prostora da se malo više razotkrije i njen život, ali je meni svakako bilo zanimljivo da saznam i oživim taj lik.

* Da li vam je ovo prva saradnja sa rediteljem Zdravkom Šotrom i koliko vam znači to iskustvo?

- Da, prvi put sam radila sa Šotrom, i veoma sam počastvovana zbog toga. On je veliki srpski reditelj i takvo iskustvo znači svakom mladom glumcu. Pomenula bih u ovom kontekstu i velike glumce koji igraju u seriji, počevši od Vojina Ćetkovića. Dragoceno je bilo raditi s njima i učiti od svih njih.

* Šta je u vama probudila Lenkina i Lazina ljubavna priča?

- Tu priču izdvaja najviše pesma Santa Maria della Salute i ona je dokaz veličine te ljubavi. Možda jedna od mojih omiljenih pesama iz koje, uvek kad je čitam, iznova saznajem nešto novo, drugačije je tumačim, i uvek me dirne dubina Lazinih najintimnijih misli. Vanvremenska je i beskrajna, pa tako i njihova ljubavna priča.

* Za mnoge glumce, serije i filmovi iz epohe su uvek izazov. Šta ste naučili iz svih tih priča i da li biste nešto iz njih preneli u ovo vreme?

- Epoha jeste izazov, divno je istraživati prošla vremena, odnose, manire... i domaštavati. Uživam da igram te likove, iako je suština ljudskog bića ista, neke vrednosti jesu bile drugačije. Čini mi se da su ranije ljudi više držali do časti i dostojanstva, što ne znači da su danas te vrednosti zaboravljene, samo im se s razvojem čovečanstva, naizgled, ne pridaje toliki značaj. Takođe, ljudi su se više slušali, i posvećivali jedni drugima.

Foto Darko Manasić

Uz oca Vladana Dujovića, našeg poznatog glumca, odrasli ste u pozorištu, a najviše ste uživali gledajući predstave o princezama. * Da li su one bile presudne za to da se bavite glumom?

- Moj doživljaj tih predstava je verovatno nesvesno presudio. Kasnije sam glumu počela ozbiljnije da doživljavam, i imala prilike da upoznam i neke njene ne baš tako bajkovite strane, ali nisam odustala. To je moj poziv, to me uzbuđuje i intrigira.

* Rekli ste da nikada ne biste odbili ulogu, a da li maštate o nekoj posebnoj?

- Mladom glumcu nezahvalno je postaviti pitanje kakvu bi ulogu odbio, jer su mladi ljudi spremni na sve, pa tako i na različite uloge - štaviše, priželjkuju ih, i samim tim ne bih znala da kažem koju bih ulogu odbila, a to takođe ne znači da bih sve radila. Jedan od likova koje bih volela da odigram jeste Margarita iz romana "Majstor i Margarita".

* Koji su vaši najveći životni uzori i šta ste od njih naučili?

- Ima ih nekoliko, ali izdvojila bih Meril Strip. Pored beskrajnog talenta, fasciniraju me njena prirodnost, posvećenost, upornost, istrajnost, kao i to sa kojom lakoćom i šarmom radi sve što radi.

Foto Darko Manasić

* Šta je vama bliskije, pozorište ili film/serija, gde se osećate prirodnije?

- I jedno i drugo je uzbudljivo. Film nosi tu neizvesnost što nikad ne znate kako će to da se sklopi, i kako će na kraju izgledati priča. Dok je pozorište živo, i uvek i iznova novo i drugačije.

* Igrate i u predstavama za decu. Šta vas posebno raduje u druženju sa najmlađom publikom?

- Deca su najdivnija i najiskrenija publika. Njihova radost dok gledaju stvarno oplemenjuje, a pošto sam odrasla u pozorištu za decu i sećam se svojih impresija, lepo je da znam da ja doprinosim mašti neke nove dece.

PRIRODA ME OPUŠTA

* KAKO ugađate sebi i koja sitna zadovoljstva uvek mogu da vam vrate osmeh?

- Uvek sam raspoložena za neki dobar film, predstavu ili knjigu. Volim da provodim vreme sa porodicom i prijateljima, da putujem, a u poslednje vreme sam počela da praktikujem odlazak negde u prirodu, čak i biciklom, zaista je opuštajuće. Kinder jaje mi uvek vrati osmeh na lice (smeh).