Aleksandar Sedlar Bogoev : Muzika sirovom tekstu daje emotivni naboj

DIPLOMIRAO je na odseku za kompoziciju i orkestraciju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu 2006. godine kao student generacije, apsolvirao na odseku za dirigovanje, završio master studije iz kompozicije u Los Anđelesu, aranžer je, producent i multiinstrumentalista - Aleksandar Sedlar Bogoev (35). Izuzetno talentovanom muzičaru nije lako da definiše svoju specijalnost, pa tvrdi da je kao kompozitor sve to objedinio.

- Klavirom se služim onoliko koliko mi je potreban da komponujem - tvrdi, za “Novosti”, Sedlar, jedan od najboljih srpskih kompozitora mlađe generacije. - Gitara jeste moj instrument i želim da mi se vrati, ali od kada sam počeo da studiram kompoziciju, drugačije je sviram. I ona mi je postala samo deo strukture. Zato želim da aktiviram projekat “Sale i Sedlari”, da plasiram svoje stvari i tu budem gitarista i frontmen. To mi fali.

* Ako na sve to dodamo i pevanje?

- Umem da pevam, ali nikada to ne potenciram, baš zbog pitanja “šta si ti, zapravo”. Zbog toga sam malo i povučen, čak trapav kada treba sebe da objasnim u tom smislu. Zapravo, sve to volim i dugo radim, i nadam se da će me dela mnogo bolje objasniti od reči.

* Dela su vam u rasponu od kompozicija za simfonijski orkestar, pa do pop pesama poput “Prljave piksle”?

- “Prljave piksle” sam napisao u Los Anđelesu, verovatno tokom nekog vikenda kada me, umesto da završavam kompoziciju ili neki seminarski rad, “spuca” neka ideja i krene, a kada krene, to je kao grudva snega na nizbrdici. Simpatično je to što je inspiracija za tu pesmu verovatno bio moj otac Ljuba, koji ima opsesivno-kompulsivni poremećaj, pa kada vidi jedan opušak, odmah uzima sredstvo za pranje prozora i ubrus i brzo štrca i čisti.

* On je uticao na to da postanete muzičar?

- Otišao sam kao dečak kod njega u posetu, u Švajcarsku, i toliko mi je bilo dosadno da je jedini mogući način da se toga spasem bio da uzmem neki od instrumenata iz studija gde je radio i da počnem da sviram. Njuškao sam po toj gluvoj sobi i tu je planula ljubav. Rano sam se pronašao u nečemu, pa stalno govorim “pronađeni ljudi su spaseni”.

* Trenutna preokupacija vam je bend “Sale i Sedlari”?

- Imao sam demo snimke, delio ih drugarima, pa su me ohrabrili da ih malo ozbiljnije plasiram. Jedini javni nastup smo imali početkom godine u emisiji “Tri boje zvuka” na RTS, i posle toga su mi malo porasli apetiti. Sad razmišljm o tome da snimim još nešto. Pregovoramo o nekim nastupima na kojima bih svirao pesme s prvog neobjavljenog albuma, pa i sa drugog. Pozvao bih i goste kojima sam producirao albume, a možda ubacim i frangmente nekih klasičnih kompozicija.

* Pišete jasne i jednostavne tekstove na zahtevne kompozicije?

- “Idi vidi dedu” je bio prvi “skok u ‘ladnu vodu”. Dobio sam poziv da napišem nešto za ženski hor “Kolegijum muzikum”, a imao sam veoma malo vremena. S obzirom na to da ženski hor prenosi poruku, tražio sam tekst pesnikinje ili neke dodole. Međutim, jedini motiv mi je bio to što su mi mama i sestra stalno drobile: “Idi vidi dedu, ima da umre, biće ti žao.” I opet ta grudva u snegu, krenulo je. Što se tiče tekstova, trudim se da budem dosledan sebi i svom vokabularu. Bude tu i psovki, ali ne bude kerefeka radi kerefeke. Muzika je ta koja sirovom i uličnom tekstu daje emotivan naboj.

* Da li vas je promenio boravak u Los Anđelesu?

- Svakako, pre svega zato što sam ponovo postao student, i to kompozicije. U početu mi je bilo čudno, ali to je bio kulturološki šok. Drugi jezik u svakodnevnoj komunikaciji u početku me je terao da naprežem mozak čim treba da beknem. Već na drugoj godini sam bio asistent na fakultetu, predavao na engleskom. Generalno, prilagodljiv sam.


“SEDLARI” SU MI NAJBITNIJI

DUGAČAK je spisak autora i izvođača s kojima je Aleksandar sarađivao na različite načine, pa nam otkriva šta je trenutno u procesu:

- Završili smo deo materijala za novi album Nemanje Radulovića. Postojali su dogovori s Nikolom Rokvićem, koji želi da snimi album sa sevdalinkama. U vezi s klasikom, planiram održavanje nekoliko koncerata po Srbiji. Sada su mi najbitniji “Sedlari”, da ih postavim na noge, da snimimo neki spot, završimo pesme. I treba da sređujem note, to me čeka