GLUMA je Ivanu Mihailoviću oplemenila život na poseban način. Te 2007. godine upisao je na Akademiji klasu sa ljudima koji su, kaže, postali njegovi veliki prijatelji. Zajedno su odrastali, menjali se, sazrevali. Sa njima se i danas čuje svakoga dana, oni mu daju snagu koja mu je veoma važna i bez njih ne bi postao ovo što jeste. To je za njega veliko bogatstvo na koje je jako ponosan.

Za ovog šarmantnog mladića gluma je pre svega veliko istraživanje, ona ga vraća u detinjstvo, dečačke dane, budi radoznalost, maštu, kreativnost... Daje mu mogućnost da uvek bude neko drugi - jedan dan vojnik, a drugi neko ko čeka Godoa... A sada mu je pružila šansu da bude i oficir Mirko Klisura, u seriji "Vojna akademija" koju pratimo nedeljom u 20.00 na RTS 1.

* Pripadate generaciji koja nije završila vojni rok, a igrate jednog od glavnih junaka u popularnom serijalu. Koliko vam znači ova uloga?

- Da, pripadam generaciji koja nije završila vojni rok, ali rad na ovom projektu, koji traje već nekoliko godina, doneo mi je više iskustva nego što ga ima neko ko je služio civilnu vojsku. Radeći na ulogama, mnogo smo vremena proveli na Vojnoj akademiji, prošli smo celu obuku, družili se sa pravim kadetima. To nam je mnogo pomoglo da osetimo tu atmosferu i uđemo u karaktere. Imao sam slobodu da se igram, radim na liku, bavio sam se transformacijama, duboko sam analizirao Mirka Klisuru, dao sam mu čak i ime.

* Priča o "Vojnoj akademiji" zaintrigirala je mnoge. Šta mislite, zbog čega ona privlači toliku pažnju publike?

- Vojska je uvek atraktivna za gledaoce, ali mislim da je ovde dominantna priča o prijateljstvu, mladim ljudima koji zajedno prelaze prepreke, savlađuju iskušenja, zaljubljuju se i dolaze do uspeha. Publika to voli, i ja volim. Ta priča o iskonskom drugarstvu, žrtvovanju za drugoga, za svoju zemlju, pružanju ruke kada je najpotrebnije, u ovom društvu je pomalo zaboravljena i ostavljena po strani.

* Mirko Klisura jedan je od omiljenih likova i među kolegama i gledaocima, kako biste ga vi opisali?

- Mislim da je on kupio publiku svojom empatičnošću, naivnošću, dečjom energijom, nevinim pristupom životu. Ja volim Mirka Klisuru i imam osećaj kao da ga dugo poznajem, znam šta bi u svakoj situaciji uradio i kako bi se snašao. On je kao "milioner iz blata" - sa ivice egzistencije uspeo je da postigne mnogo u životu. A poznato je da je publika uvek na strani nekog ko je u početku slab, a na kraju postane jak.

PLES ME UVESELjAVA * DA li ste posle učešća u emisiji "Ples sa zvezdama" zadržali strast prema igri? - Da, svakako, ja ples mnogo volim i dalje idem na tango - on je velika inspiracija. Igra je deo mene, uveseljava me i čini srećnim. Pretpostavljam i da su scenaristi, kada su u aktuelnoj sezoni radili na liku Mirka Klisure, imali u vidu da se bavim plesom. S obzirom na to da sam pobedio u "Plesu sa zvezdama", sada mi je bilo zanimljivo da igram nekoga ko ne zna da pleše.

* Možete li bar donekle da nam otkrijete kako će se dalje razvijati vaš lik u ovoj sezoni?

- Evo, reći ću vam, da će veza Mirka i Šašvare da doživi neke promene, nove momente. Sada nisu zajedno, ali su na granici da se pomire. A da li će do toga i doći ... neću da vam otkrijem. U Klisurin život ulazi i još jedna devojka koja malo menja stvari i to će biti veoma interesantno.

* Koji vam je najveći utisak sa snimanja trećeg ciklusa serije?

- To što se ceo projekat podigao na viši nivo - upleteno je mnogo različitih žanrova. Imamo čitavu paletu različitih situacija, odnosa i energija. Stari kadeti su dobili nove zadatke i nama glumcima to je bio veliki izazov.

* Kako se inspirišete za uloge, da li imate poseban način na koji ih gradite?

- Volim da se družim sa ljudima koji nisu iz mog posla zato što su mi oni uvek inspiracija. Zanimljivo mi je da kad pripremam ulogu provodim vreme u miljeu u kome se priča iz serije, filma ili predstave odvija. Dobro je kad likove koje igram mogu da prepoznam u nekim životnim situacijama.

* A koja uloga bi vam sada bila izazov?

- Ne znam, kad god sam rekao šta bih voleo, na kraju to nisam odigrao. Ipak, više volim kad me nešto iznenadi, a ono što mogu da pretpostavim nije mi izazov.

* Koje ste najvažnije lekcije naučili od vašeg profesora Dragana Petrovića Peleta?

- Da je gluma maraton, a ne trka na sto metara. Potrebno je imati kondiciju i gledati mnogo dalje. To znači da ne porasteš mnogo brzo i ne poletiš mnogo visoko, jer će onda i pad biti mnogo bolan. Naučio sam i da mislim svojom glavom, imam svoj glas, da se igram i volim.


KURS PADOBRANSTVA

* RONjENjE i skijanje su vaše velike ljubavi, a da li ste u međuvremenu uspeli sebi da ispunite još jednu želju - da završite i kurs padobranstva?

- Nisam još, ali planiram. Sve te sportove doživljavam kao neku vrstu slobode. Kada skijam na 2.000 metara nadmorske visine, na savršeno urađenoj stazi, osećam se neverovatno, kao i kada ronim na 30 metara dubine. I nisam adrenalinski zavisnik, za mene je to više dodir sa prirodom, kao neko mentalno očišćenje.