Neda Ukraden: Danas se trguje muzikom

PEVAČICA Neda Ukraden, čiji su hitovi obeželili zlatni period jugoslovenske zabavne muzike, ove godine slavi pola veka karijere! Pevanjem je počela da se bavi 1967. kada je za Radio Sarajevo snimila pesmu “Igra bez kraja” sa kojom je na festivalu “Vaš šlager sezone” osvojila nagradu za najboljeg debitanta. Ta “igra” i danas traje. Jedina pevačica na muzičkoj sceni sa diplomom Pravnog i Filološkog fakulteta ističe da nije bilo jednostavno opstati toliko dugo na sceni.

- Kad pomislim da je prošlo već 50 godina, uplašim se -kaže za “Novosti” Neda Ukraden. - Fantastično je kada neko doživi pola veka karijere. Nije lako biti žena u ovom poslu i tržišno zanimljiv toliko dugo. Pesme koje sam snimila nisu obeležile samo moju karijeru već i jugoslovensku zabavnu muziku. Bili su to fantastični tiraži, sjajni autori i veoma sam srećna što sam imala priliku da sarađujem sa Đorđem Novkovićem, Rajkom Dujmićem i drugim velikim kompozitorima tog vremena.

* Kako danas vidite muziku na ovim prostorima?

- To je konglomerat svega i svačega. Ovo nije vreme muzike i pevača, trguje se raznim produkcijskim tehnologijama i trikovima. Ali postoje ljudi koji vole da čuju lepu pesmu i ponuda je ogromna. Nažalost, nameće se trend “nepevača”, verovatno sam među poslednjim izdancima koji još traži sjajne autore. Nema više dobrih autora, uglavnom su to postali trgovci.

* Koliko mladi imaju poštovanje prema vašoj karijeri?

- Nedavno sam nastupala u prepunoj diskoteci, gde su mladi ljudi pevali moje stare hitove. Ne znam da li je tako u Beogradu, jer se tu nameće drugačiji zvuk, ali balkanski region dobro zna ko je Neda Ukraden. Poštuju me kao pevača, ambasadora dobre pesme i emocije. Ja sam žena original, sa prepoznatiljivom muzičkom linijom, koja je mešavina raznih zvukova i uticaja od slovenskog, mediteranskog do bosanskog i makedonskog. Uvek sam nastojala da budem svoja, ne kopija stranih zvezda, mada sam volela svetsku muziku.

* Za čim žalite iz zlatnih vremena?

- Svedok sam vremena kada su pevači, pesme i ploče nastajali u studijima i kada su to radili ljudi koji su znali svoj posao. Tiraži su bili odraz istinske prodaje, a koncertni pevači su pevali svoj repertoar. Sada nastupamo u klubovima u kojima svi pevaju svašta. Imaju dva hita i pevaju 50 tuđih pesama. Svaštarenje se diglo na pijedestal, a originala je vrlo malo.

* U godini jubileja najavili ste i beogradski koncert?

- Bez obzira što je ove godine pola veka moje karijere, red je da održim koncert u Beogradu, jer nisam dugo. Takvi koncerti su mi velika želja, jer odlično pevam i drugu vrstu muzike - sevdalinke i rokenrol na čemu sam odrasla. Ukoliko dođe do toga, to će biti pravi spektakl a ne koncert na kome ću promeniti dve haljine.

Foto V. Danilov

* U čemu danas nalazite izazov?

- Svaka nova pesma je veliki izazov. Moji saradnici će potvrditi da je teško sarađivati sa mnom, jer sam neko ko možda ne zna šta hoće, ali sigurno zna šta neće. Volim da sarađujem sa novim ljudima, da čujem nove ideje, ali takođe znam da ne mogu da obučem baš svako odelo.

ZET UČI UNUKE MOJE PESME

Neda je trostruka baka. Unuke, petogodišnje bliznakinje Aleksandra i Neda i dve godine mlađi unuk Dušan obožavaju njene pesme.

- Zet Predrag ih uči moje stare pesme i obožavaju ih - priča Neda. - Sve troje su muzikalni. Unuka Aleksandra voli da se oblači kao ja, da nosi štikle, a Neda vredno piše i crta.