Anđela Jovanović: Budimo se kao u vojsci

IAKO je po prirodi veoma radoznala, Anđela Jovanović nikad nije imala dilemu čime će se baviti u životu. U pozorištu je odrasla i nebrojeno puta spavala u garderobi dok su njeni roditelji, poznati glumci, Dragan Jovanović i Branka Pujić igrali predstavu. Pred publiku je, otkriva nam, izašla samo sa tri godine kada je tata prošetao na sceni, a da toga nije ni bila svesna, nije ni znala gde je. Seća se i kako je u tom uzrastu "pravila" prozore u JDP, nerviralo je, dodaje, što ih nema.

A danas, ovu mladu i talentovanu glumicu gledamo, nedeljom, u prvoj većoj ulozi kadetkinje Svetlane Cece Savić, u jednoj od najpopularnijih domaćih serija "Vojnoj akademiji", na RTS 1.

- Mnogo mi znači što sam deo ove serije koja je za mene vrlo inspirativna. Bila mi je interesantna i kad sam je gledala u vreme kad sam studirala. Pre svega, mislim da je ustanova u kojoj je snimljena odličan izbor za ovakvu priču. Akademiju upisuju mladi iz svih krajeva Srbije, a kroz seriju se upoznajemo sa razlozima zbog kojih dolaze, njihovim problemima, životima... Tamo vlada stroga disciplina, koja mora da se poštuje. Meni je sve to bilo vrlo zanimljivo.

* Kako biste opisali kadetkinju Svetlanu Cecu Savić koju igrate u seriji?

- Ona je veoma pametna, obrazovana, načitana, osoba s izuzetnim detektivskim sposobnostima. S druge strane, nema socijalnu inteligenciju, istražuje tuđe živote, ne shvata da ne može da zadire u svačiju privatnost. Srlja u svemu što radi i izgovara gomilu gluposti. A i ljubav joj ne ide od ruke. Međutim, u svemu tome je dobronamerna i jedina joj je želja da pomogne drugima. Ceca je, zapravo, odrasla pod staklenim zvonom, bila je zaštićena, nikad nije imala nijedan ozbiljan problem i zato je malo u oblacima - srcem ide kroz život.

* Da li ste se lako uklopili u svakodnevicu pitomaca, šta vam je u njoj bilo naročito interesantno?

- Sve mi je bilo vrlo zanimljivo. Lako sam se uklopila zato što mi prija disciplina. Budila sam se čak i pre alarma. Osećala sam se opušteno zato što mi je sve bilo određeno. Tamo jednostavno tako stvari funkcionišu, postoji satnica za sve - zna se kad su doručak, pozdrav, himna... nema tu puno prostora za razmišljanje i brige. A boravak tamo mi je bio i odlična vežba za koncentraciju, jer uvek moraš da budeš fokusiran samo na jednu stvar.

* Jedna od želja bila vam je i da postanete detektiv, da li ste razmišljali da upišete Policijsko-kriminalističku akademiju?

- Po prirodi sam veoma radoznala i volim da istražujem. Teško da bih upisala Policijsko-kriminalističku akademiju, mislim da tome moraš ozbiljno da se posvetiš, a ja se nikad ne bih odrekla glume. Ipak, bez dileme bih prihvatila da sa nekim detektivima odem na teren i posmatram šta tamo rade. A ako ništa drugo, bar da odigram detektivku u nekoj seriji.

* Imali ste 15 godina kada ste dobili jednu od prvih uloga u seriji "Moj rođak sa sela".

- Sećam se da sam imala veliku tremu zato što sam otišla na taj kasting bez tatinog znanja. Ali sve je dobro prošlo i tati je na kraju bilo drago kad je saznao da sam dobila ulogu. Inače, to iskustvo mnogo znači. Marko Marinković je odlično režirao tu seriju i ja je mnogo volim. Mislim da je za glumce veoma bitno da imaju poverenja u reditelja, a ja sam bila uvek sigurna u njega.

* Roditelji su ti verovatno i najveća podrška u karijeri, ko je veći kritičar, Dragan ili Branka?

- Dragan je veći, ali oboje su dugo u glumi, tako da imaju odlično kritičko mišljenje. Mi zaista veoma retko i pričamo o poslu. Ali, evo, sad kad gledaju "Vojnu akademiju" ponekad mi kažu šta je dobro a šta nije. Uglavnom mi daju konstruktivne kritike, retko kad me hvale, i ja to veoma cenim. Zapravo, bilo bi odlično kada bi svi više prihvatali konstruktivnu kritiku, jer vam to onda uvek daje prostora da napredujete.

* Koji bi vam bio najveći izazov u karijeri?

- Volela bih da odigram Nastasju Filipovnu ili Aglaju Ivanovnu iz "Idiota" od Dostojevskog, koji mi je omiljeni pisac. To su veoma kompleksni i psihološki dobro napisani likovi, odgovaraju mom senzibilitetu, sa njima mogu da se poistovetim i uđem u njih celim bićem. Želja mi je i da se oprobam u nekom noar filmu kao što je "Sin siti", ili saj-faj žanru poput "Ratova zvezda". Važno mi je samo da su mi uloge koje dobijam što raznovrsnije.

Serija "Vojna akademija"

* Igrali ste i u filmu i u seriji, ali čini se da vam je pozorište bliže srcu.

- Nije mi bliže, samo u njemu imam više iskustva. Evo, trenutno, imam šest naslova na repertoaru.Čak bih sada možda više volela da snimam, da istražim i to polje. Znate, pozorište vam daje tu iskru i nadahnuće na sceni, teško da to možete da doživite pred kamerama. Ali, u filmu ili seriji, jednim pogledom, zbog krupnog kadra, možete da poručite mnogo više. To je sve deo ovog posla i drago mi je što postoje različiti formati u kojima mogu da se igram.

ENGLESKA MI JE NAJVEĆI SAN

* DA li ste razmišljali o karijeri u inostranstvu?

- Ranije ne, ali u poslednje vreme sve češće. Žao mi je što je gluma umetnost kojom je, zbog jezičke barijere, najteže baviti se negde vani. Evo ja sam počela da učim ruski. Oni imaju odlično tržište, snimaju dobre filmove i serije. Najveća mi je želja da radim u Engleskoj, jer su njihove serije i filmovi, ipak, neprevaziđeni. Sve je kod njih savršeno odrađeno - gluma im je neprikosnovena, kostimi odlični, takođe, i scenografija. U principu, volela bih da to bude Evropa, Amerika me nešto i ne privlači.