U čast Ele Ficdžerald

PROŠLO je 100 godina od rođenja legendarne džez dive Ele Ficdžerald, a naše istaknute džez pevačice, njih šest, večeras će ovaj jubilej obeležiti koncertom Love Ella 100, u 22.30, u beogradskom Džez kulturnom centru “Mihailo Miša Blam”.

Publici će se predstaviti Katarina Kačunković, Ljiljana Sađil, Jelena Jovović, Ksenija Kočetova, Bobana Đorđević i Sanja Marković, u pratnji Maksa Kočetova (saksofoni), Milovana Paunovića (klavir), Milana Pavkovića (kontrabas), Dušana Ivaniševića (bubnjevi) i Vuka Bradića (gitara). Biće tu i gostiju, ali da ne otkrivamo sve - dođite i proverite.

Pitali smo Kačunkovićevu koliko joj znači Ela Ficdžerald:

- Ona je zaslužna za to što sam počela da pevam džez. U vreme kad mi se nametnula ta misao, bila sam u nižoj muzičkoj školi, na odseku solo pevanja i sebe zamišljala u operi. Tokom emotivne krize kroz koju sam u datom trenutku prolazila, pored ploča klasične muzike, u mojoj fonoteci su bile i Eline ploče. Jedna mi je naročito prirasla za srce, a to je ona koja je bila posvećena pesmama Kola Portera. Album Dream Dancing ispevan je sa takvom suptilnošću da je upravo to bio prelomni trenutak kad sam sebe videla na ovom mestu.

Džez je na početku Katarinine karijere bio instrument kroz koji se osećala elitistički. Bila je, kaže, puna sebe i sujetna.

- Smatrala sam da mi više pripada od onog koliko sam stvarno vredela. Motiv mi je bio uspeh, bez obzira na to da li ima stvarno uporište u znanju, radu i profesionalizmu. Vremenom sam zaključila da nam ništa ne pripada i da nam niko nije dužan bilo šta. Kad se iskreno prepustimo poslu, bez kalkulacija, uspeh i novac sami dolaze. To ne znači naivnost i pomeranje sopstvenih stavova, već samo dobronameran pristup stvarima. Verujem u iskrenost i dogovor.