Bez politike na šoru

VEĆ godinu Pavle Milivojev svakog utorka figurativno iznosi svoju šamlicu na šor i prijateljski, krajnje otvoreno i vedro, razgovara sa gostima u emisiji "Šamlica na šoru". Ovoj nesvakidašnjoj TV formi u sredu će biti prvi rođendan, a mi smo, zainteresovani njome, Pavla posetili u Novom Sadu i porazgovarali sa njim. Milivojev je od onih ljudi iz čijih očiju zrači dobrota, a našu pretpostavku ubrzo je potkrepio izjavom da u svom dvorištu ima dva psa, koja je "usvojio" sa ulice, i četiri mačke, o kojima svakodnevno brine. Pitamo ga čime se sve bavio pre "Šamlice":

- Od 1972. sam u novinarstvu. Najveći deo karijere proveo sam u ovoj kući, ali u radiju. Sa mesta direktora te ustanove otišao sam u penziju i tek onda postao TV čovek. Kad sam 1992. morao da odem sa radija, iz poznatih političkih razloga, imao sam sreće da postanem direktor novosadskih bioskopa. Na toj funkciji proveo sam 14 godina i iza sebe ostavio ono što mi je bilo najznačajnije, festival domaćeg igranog filma "Novosadska arena". Trajao je koliko i ja u toj kući. Potom sam se vratio na Radio Vojvodinu, a sve vreme sam bio politički novinar, urednik centralnih informativnih emisija, čak sam 1978. bio najbolji urednik "Dnevnika" u Jugoslaviji. Dakle, imao sam pedigre informativca, a sad radim ono što najviše volim - divanim.

* Otkud naziv emisije "Šamlica na šoru"?

- Kad sam se dogovorio sa mojom kućom da mi glava još nije zarđala i da bih mogao još nešto lepo da uradim, dali su mi da osmislim projekat. Setio sam se detinjstva, kad je na selu dominirao oblik komunikacije u kom su ljudi iznosili pred kuću šamlicu ili klupicu, pa čak i veliki balvan, na kojima su sedeli. Ljudi su prolazili, domaćin je sedeo, i tu se divanilo o svemu. Nije bilo boljeg načina da ljudi međusobno jedni drugima kažu šta se događa. Onda mi je "dunulo" da emisiju napravim tako kao seoski divan na šamlici. Lagan, neopterećujući razgovor, posle kojeg se čovek oseća relaksirano. Ne "petljam" politiku u emisiju, svi moji gosti, a do sada ih ima pedesetak, iz sveta su kulture i sporta.

* Danas ljudi nemaju vremena za divan, šta rade umesto toga?

- Nažalost, nemaju, ali ja sam, kao i mnogi, u toku dana pretrpan porukama, ljudima koji slikaju lep pejzaž. Jutros sam primio sliku lepog leptira. Ljudi nemaju vremena da međusobno komuniciraju, da slikaju, razviju sliku... Nađu se u kafeu i pokazuju šta su slikali, sada tap-tap slikaju i jednim klikom fotografiju pošalju prijateljima. Ljudi komuniciraju, ali je to otuđena komunikacija. Nešto što prihvatam kao deo modernog života, ali se trudim što više da, i kad ne radim ništa, razgovaram sa ljudima. Makar izašao na ulicu i video komšiju i pitao ga kako je.

LALINSKI VIC

* RECITE nam nešto za kraj, što će našim čitaocima doneti osmeh na lice?

- Ima jedan univerzalan vic, koji pričam po lalinski. Relativno je nov i nije previše eksploatisan. Pitali Lalu, kime bi se radije oženio, starijom seljankom ili mlađom Novosađankom. Kaže Lala: "Pa, starijom seljankom". Ovaj što ga je pitao kaže. "Ju, pa šta ti to znači?", a Lala odgovara: "Vidi, starija seljanka ima jedno 23 godine, a mlađa Novosađanka 39".