Miodrag Koprivica: Za dve godine nova kuća

RAZVOJ Radio-televizije Vojvodine osujetile su 1999. godine NATO bombe. Za nekoliko minuta uništeno je tada svih 23.000 kvadrata poslovne zgrade ove medijske kuće na Mišeluku. Unepovrat su otišli tehnika i veliki deo arhive. Od tada, RTV živi podstanarskim životom i čeka bolje dane. Čekanju se nazire kraj jer su aktuelna republička i pokrajinska vlada kao i Grad Novi Sad stali na "istu talasnu dužinu", izdvojili sredstva za obnovu zgrade na Mišeluku. U naredne dve i po do tri godine RTV će ponovo biti svoj na svome.

- Sredstva za rušenje uništene zgrade obezbedila je Pokrajinska vlada, a sredstva za izgradnju dale su zajedno Pokrajinska i Vlada Srbije. Reč je o ukupno 6,5 miliona evra - kaže, ne skrivajući zadovoljstvo, generalni direktor RTV Miodrag Koprivica.

* Jedna ste od retkih, ako ne i jedina medijska kuća koja emituje program na 13 jezika...

- Ako je nešto u našem javnom informisanju preporuka Srbiji za priključenje Evropskoj uniji, onda je to RTV, koji emituje program na 13 jezika. Danas RTV radi 24 sata na sedam programskih platformi, ima dva TV kanala - jedan na srpskom, drugi na manjinskim jezicima: mađarskom, slovačkom, rumunskom, ukrajinskom, rusinskom, romskom, nemačkom, hrvatskom, bunjevačkom, albanskom, crnogorskom i makedonskom. U sastavu pokrajinskog javnog servisa su i četiri radijska programa koja se "ne gase" 24 sata: prvi na srpskom, drugi na mađarskom i treći program na ostalim manjinskim jezicima. Najmlađi član RTV porodice je Omladinski radio.

* Specifičnost RTV je i to da novinari u manjinskim redakcijama sami proizvode svoj program.

- Naše kolege iz manjinskih redakcija ne prevode program sa srpskog jezika, nego pripremaju i uređuju svoj program, već 30 godina, na sopstvenom maternjem jeziku. Moj zadatak je da im obezbedim optimalne uslove da to mogu da rade. Svi programi imaju ravnopravan tretman. U tom smislu imamo dobru saradnju sa nacionalnim savetima. Uspostavljena je i dobra saradnja sa njihovim matičnim zemljama i televizijama, s kojima razmenjujemo programe iz oblasti kulture i dečje.

* Jedno vreme imali ste prvenstveno informativnu ulogu, a u drugi plan bili su potisnuti ostali segmenti poput obrazovnog, kulturnog, zabavnog... Šta ćete u tom smislu menjati?

- Pogrešno bi bilo svoditi RTV samo na informativnu kuću. U svojih gotovo sedam decenija postojanja, ona nije bila samo to, nego i kulturna vertikala i svedok postojanja različitih kultura koje se prožimaju ovde na prostoru Vojvodine. Što se programa tiče, osnovna premisa je da je RTV javni medijski servis, a to podrazumeva da on informiše, edukuje i zabavi ljude na različitim jezicima.

* Kada je o kulturi reč, primetno je da su Matica srpska i druge srpske institucije kulture u poslednje vreme prisutnije u vašim programima.

- Neke institucije sa prefiksom "srpski" u prošlosti su se različito odnosile prema svom narodu, a Matica srpska od svog osnivanja 1826. do danas, bila je uvek uz svoj narod. Sa njom smo potpisali protokol o saradnji. Biti uz Maticu srpsku znači biti na pravoj strani. Isto tako pridajemo pažnju i Matici slovačkoj, kao i institucijama ostalih manjina.

* Već duže vreme filmski program RTV znatno je kvalitetniji i raznovrsniji. Kako to postižete u ovim vremenima besparice?

- Jedan od načina je i saradnja sa diplomatskim predstavništvima stranih zemalja u našoj zemlji. Svakog meseca u filmskom programu predstavimo jednu zemlju i njenu kinematografiju sa ukupno četiri igrana i četiri dokumentarna filma. Počeli smo sa Venecuelom, a na redu su Ukrajina, Mađarska, Rusija, Belorusija... Do kraja godine po jedan mesec biće rezervisan za jednu od tih kinematografija.

* Kako poboljšati obrazovni i program namenjen deci?

- To je deo našeg opredeljenja. Nemaju komercijalne televizije srce ili, ako hoćete, ni osećaja za te programe, a nema ga ni tržište. Ali naša je obaveza da takav program razvijamo. Neke obrazovne emisije, koje su izdržale probu vremena, vratili smo na program, a to su u Ršumovi "Fazoni i fore", kao i emisija "Zvrk". Imamo i kviz-emisiju "Koliko se poznajemo", koja je deo projekta Pokrajinske vlade pod nazivom "Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini".

* Da li ćete u svom programu posvetiti pažnju Novom Sadu, evropskoj prestonici kulture 2021?

- Između ostalog, u pripremi je i emisija u kojoj će đaci iz unutrašnjosti Vojvodine bolje upoznati Novi Sad. Za njih će biti upriličene ekskurzije tokom kojih će posetiti po dve kulturne institucije u Novom Sadu i RTV. Svakog meseca jedna škola doći će nam u posetu. Za to vreme pratiće ih naša kamera.

PRISAJEDINjENjE I PUPIN

* POVODOM veka od prisajedinjenja današnjih delova Vojvodine Srbiji, pripremate TV seriju. Imate li u planu još serijala?

- Scenario za seriju o prisajedinjenju piše Milovan Vitezović. U tom projektu oslanjaćemo se i na RTS, jer mi smo dva javna servisa, nemamo konkurentski odnos, pa u tehničkom smislu, u nekim složenim poslovima oni nam pomažu. Pored toga, u pripremi je serija o Mihajlu Pupinu iz pera Radoslava Pavlovića. Veliki naučnik zaslužio je TV serijal i krajnje je vreme da bude snimljen.