Miodrag Ćertić: Umetnine na meti mafije i elite

UMETNIČKA dela vekovima opstaju kao jaka i tražena valuta, čak i strateška sirovina. Ona su predmet brojnih vlasničkih sporova - kako privatnih, tako i međudržavnih. U dokumentarnoj seriji "Art trileri", autora Miodraga Ćertića upoznajemo mračnu stranu priče o umetnosti u kojoj se lepo prepliće s ružnim, ushićenje sa žalošću i očevidno sa misterioznim. Serijal od osam priča, spakovanih u 12 epizoda, otvorila je trodelna o kontroverznom kolekcionaru Anti Topiću Mimari.

- Ove nedelje na programu, tačnije u sredu od 21.55 na RTS 2, je drugi deo o Eriku Šlomoviću, a zatim sledi priča o krađi iz Bostonskog muzeja 1990. godine, koja još nije razrešena. Vrednost ukradenih dela procenjuje se na više od pola milijarde dolara - kaže autor serijala Miodrag Ćertić.

* "Art trileri" snimani su u Los Anđelesu, Indijanapolisu, Filadelfiji, Bostonu, Njujorku, u okolini Pariza, Švajcarskoj, Hrvatskoj, južnoj Srbiji i Beogradu.

- Imali smo mnogo stručnih saradnika, a naratori u Srbiji su glumci Slavko Štimac i Bojan Žirović - kaže Ćertić. - Imamo i naraciju na engleskom jeziku koju je uradio Eliot Guld ("Meš"). Stranu verziju prikazujemo na pojedinim koledžima u inostranstvu.

* Ideja za serijal nastala je kada su Ćertiću još 2004, u jednoj prestoničkoj kafani, ponudili da kupi "Kolektaneu", spomenar-dnevnik Erika Šlomovića, koju je Erik celog života držao pored sebe.

- U njoj je mnogo umetnika ponešto zapisalo i to je izuzetan dokument naše kulture. Sadržaj dokumenta smo skenirali i tako počeli da proučavamo Erika Šlomovića - kaže autor "Art trilera", koji dalje otkriva da ćemo gledati i epizodu o Kiparskim mozaicima. Njihova sudbina je vrlo slična onoj koju danas ima naše kulturno nasleđe sa Kosova i Metohije. - Kada je 1974. godine Turska osvojila severni deo Kipra, objavljen je svojevrsni lov na pravoslavne crkve. Skidani su mnogi mozaici sa zidova tih crkava, a onda je počela njihova prodaja na crnim tržištima širom sveta. Naša priča je iz perspektive jedne američke dilerke koja je kupljena dela pokušala da proda.

* Nisu sva dela na crnom tržištu. U tome pomaže važan operativni termin u svetu umetnosti - provenijencija.

- Nijedna velika aukcijska kuća ne prodaje umetnine koje nemaju čistu provenijenciju. Da bi se nešto našlo na aukciji mora da se zna "njegov život", od momenta kada ga je umetnik stvorio do trenutka kada se ono našlo na aukciji.

* O motivima za krađu umetničkih dela, kaže Ćertić, može samo da se nagađa.

- Novac, zarada, prestiž, ljubav prema umetnosti samo su neki od motiva. Ipak, motiv o kojem se spekuliše za pljačku Bostonskog muzeja je možda najbizarniji. Kažu da su sva ta dela u rukama mafije, pa da će kada neki glavni mafijaš bude uhapšen ona biti predata za manje zatvorske kazne. Ipak, od tada je prošlo 27 godina, a takva ponuda nikada nije data.

* Kada su umetnine u pitanju, najveća "premetačina" dogodila se tokom Drugog svetskog rata. Mnoga dela bila su u vlasništvu Jevreja, kojima su ona oduzimana ili kojima su plaćali za svoje i živote svojih porodica.

- Snimali smo emisije kao male trilere da bismo zaintrigirali i one gledaoce koju umetnost, kao takva, ne privlači. Sudeći prema broju pisama koje dobijamo iz Srbije i regiona, napravili smo dobar posao - s osmehom kaže naš sagovornik i dodaje da su cene umetničkih dela danas poprimile neverovatne razmere, naročito imresionista i postimpresionista. - Barata se brojkama od sto pa naviše miliona.

* O mnogim delima javnost posle aukcije ne zna ništa.

- Uglavnom je kupac anoniman i dela završavaju u privatnim muzejima, koji se nalaze u bescarinskim zonama, najčešće u Švajcarskoj, u okolini Ženeve. Tamo bogataši jedni drugima pokazuju šta poseduju i najčešće je u pitanju prestiž - zaključuje Ćertić.

BALKAN POD LUPOM

* DOK uživamo u "Art trilerima", Miodrag Ćertić priprema novi serijal.

- Radimo na priči o poprečnom preseku Balkana. To je serijal o ovom geografskom pojmu i fenomenima koji ga prate. Polazimo od pitanja čuvene bugarske istoričarke Marije Todorove: "Kako to da jedan veličanstven geografski pojam za samo sto godina preraste u pejorativan" - otkriva autor. - Plan je da objasnimo fenomene konflikta i kohabitacije na ovim prostorima, pokazaćemo i da je Sava Savanović živeo mnogo godina pre grofa Drakule... Biće reči i o percepciji Balkana nekad i danas, kako to da smo u 19. veku bili romantični hajduci, a danas nas često nazivaju ratnim zločincima.