Hju Hadson: Nepravda se prelama na malim ljudima

TREĆI laureat nagrade "Beogradski pobednik" za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, koja je uručena na ovogodišnjem Festu je veliki britanski reditelj Hju Hadson, oskarovac, dobitnik prestižnih priznanja, među kojima su Bafta, Zlatni globus, nagrada Evropske filmske akademije...

Autor čija su ostvarenja "Vatrene kočije", "Altamira", "Revolucija"... ušla u filmske antologije, koji je tokom višedecenijske karijere postao prepoznatljiv po angažmanu i lajtmotivu koji se provlači kroz gotovo sva njegova dela - borbi pojedinaca protiv nepravde svake vrste, izjavio je primajući "Beogradskog pobednika" da ta nagrada pripada i svim umetnicima s kojima je sarađivao u svojim filmovima.

- U umetnosti uopšte i, naravno, na filmu, sve je stvar saradnje. Za nagradu Festa zaslužni su svi moji glumci, scenaristi i drugi članovi ekipa. Da njih nije bilo, ne bi bilo ni mojih filmova - izjavio je Hadson, ističući da u životu svakog reditelja postoje usponi i padovi, i da mu je priznanje "Beogradski pobednik" u ovom trenutku važno, jer mu pomaže da nastavi karijeru.

Hadson je pred publiku jubilarnog festivala stigao sa novom verzijom čuvenog filma "Revolucija" iz 1985, koji je ostao upamćen po sjajnim likovima koje su ostvarili Al Paćino, Donald Saterlend i Nastasja Kinski. Priča o borbi za zemlju i ideale u filmu koji odaje počast američkim revolucionarima koji su se borili između 1776. i 1781. godine koliko je rat i trajao, kako ističe Hadson, imala je elemente koje on nije želeo u svom filmu, na kojima su insistirali ditributeri.

- Dvadeset godina kasnije, 2005, počeo sam da radim na drugoj verziji "Revolucije", tako što sam ubacio naraciju koja je meni nedostajala.

Al Paćino u Hadsonovom filmu "Revolucija"

Kako je objasnio za "Novosti", umesto glorifikacije rata za nezavisnost s nizom istorijskih ličnosti i zbivanja, on je zapravo želeo da govori o marginalcima kao junacima, o stihijskom karakteru svake revolucije, o malim, običnim ljudima koji se u vrtlogu rata uglavnom nađu zbog egzistencijalnih problema, a ne vođeni idealima.

- Drago mi je što sam imao priliku da publici u Beogradu prikažem film onakav kakav sam želeo da on bude pre trideset godina. Distributeri često nisu u pravu, ali su veoma važni i potrebni, i pristao sam na njihov zahtev, jer nisam imao izbora. Ipak, i danas se sećam nekih kritika koje su isticale da ovaj film deluje nezavršeno. Ali, generalno gledano, filmovi nikada zaista nisu završeni, a "Revolucija" je primer za to da autor i posle tri decenije može da se vrati filmu i da promeni neke stvari. Verujem da će današnja publika, sa naracijom koju smo od početka želeli scenarista i ja, svakako drugačije gledati ovu priču. Uostalom, sada je i drugačija politička klima, razne tragedije se dešavaju na planeti, pojavio se i Tramp. Na kraju "Revolucije", lik koji tumači Al Paćino kaže: "Ako nam ne date našu slobodu, mi ćemo se ponovo boriti za nju." Tako se nešto može reći i danas, i prilagoditi današnjoj situaciji - istakao je Hadson.

PORUKA "VATRENIH KOČIJA"

HADSON je najveću popularnost kod naše publike stekao "Vatrenim kočijama", koje su mu donele čak četiri Oskara u najvažnijim kategorijama.

- To je tema koja je često lajtmotiv mojih filmova - priča o nevinim ljudima koji se suprotstavljaju autoritetu. Radi se o dvojici atletičara - jedan je Jevrejin koji se suprotstavlja antisemitizmu, drugi hrišćanin koji odbija da trči nedeljom, jer je to protivno njegovim verovanjima. Nevini ljudi uvek pokušavaju da budu svoji, a u pitanju je istinita priča - podseća jedan od najvećih britanskih autora.