KAKO zamišaljate mladog hevimetalca? A kako operskog pevača? Još je Albert Ajnštajn, jedan od najvećih umova sveta, govorio da je lakše razbiti atom nego predrasude, a Predrag Gligorić (38) to čini svakodnevno. Mladi beogradski hevimetalac, zaposlen u Narodnom pozorištu kao član i organizator hora ove kuće, gotovo svake večeri pre predstave skida rokerski nakit, oblači pozorišni kostim i nastupa sa horom ili kao solista. Odrastao uz oca Gorana Gligorića, operskog pevača, Predrag je završio nižu muzičku školu, svirao je violinu, ali je s punoletstvom već morao da zarađuje, pa je umesto na studije došao u Narodno pozorište na audiciju za hor, gde je primljen kao bariton.

- Tokom školovanja sam počeo da se bavim solo pevanjem da bih bio najbolji rok pevač u ovoj zemlji - otkriva za "Novosti" Gligorić. - To mi je bio prvi cilj. Opera mi nije bila daleka, u školi sam morao da pevam arije, gledao sam i oca kao dete, ali kada sam upoznao hor, zavoleo sam operu još više. Upao sam u dobru ekipu u pozorištu, mi smo stalno kantomanisali po gaderobi. Tu garderobu u šali nazivaju "jedina prava solistička", bilo je dranja non-stop. Mnogi su odatle otišli u soliste.

I Predrag je često na sceni kao solista, ali u srcu i dalje gaji ljubav prema hevimetalu:

- "Sepultura" mi je jedan od najdražih bendova, "Metaliku" sam jedva čekao da vidim u Beogradu, a koncert "Megadeta" mi je najlepši rođendanski poklon od najbolje drugarice. Međutim, omiljeni bend mi je "Kvin", što je kao veza između metala i opere.

Narodno pozorište mu je druga kuća, ali ne odustaje ni od alternativne scene. Prvi bend sa kojim je nastupao još 1993. svirao je treš metal, ali autorski, što je Gligorijeviću veoma važno. Trenutno, uz sve obaveze u pozorištu, peva sa dva različita sastava.

- Radim sa bendom "Čarobna frula", to je kao neki parti sastav, vuče na hevimetal i imamo već dovoljno autorskih pesama za album - objašnjava nam Predrag. - Sa sastavom "Pleme" od avgusta snimam album. Ima dosta gitara, nekih etno-motiva i nežnih melodija, ali kada zarežimo to je pravi treš metal. Tekstovi su malo melanholični, uglavnom ljubavni.

Predrag svoj bariton ne štedi, ali je naučio da raspolaže snagama.

- Znam šta mogu, a šta ne mogu - tvrdi pevač. - Uz to, postoji tehnika da se ne zamaraš mnogo. Na probama sa bendovima izbegavam da pevam punim intenzitetom, štedim se, markiram, dok u operi uvek pevam punim glasom. Na snimanjima sa bendovima dajem sve od sebe.

A kako se priprema kada ga uveče u pozorištu očekuje premijera ili velika solo deonica?

- Spavam dugo, operem kosu, pijem dosta kafe i ako treba da se smirim, pustim neki hevi metal kod kuće.

Pred predstavu skida prstenje, ako mora i minđuše sa ušiju, a kostim prekriva još nešto:

- Kada sam se tetovirao vodio sam računa da se ništa ne vidi kada nosim kratke rukave. Možda će biti problema ovih dana, jer pripremamo predstavu "Moć sudbine", u kojoj imam solo tačku, a reditelj je zamislio da me vidi polugolog. Rekao sam im da kada se skinem izgledam kao da imam majicu na sebi, pa ćemo videti kako će to proći.


PREDRASUDE ZBOG IZGLEDA

IZNENADE se ljudi kada vide ili upoznaju Predraga Gligorića, a još više kada saznaju čime se bavi.

- Kada vidiš muškarca sa dugom kosom i minđušama, obučenog skroz u crno, odmah imaš predrasude, bez obzira na to da li je operski pevač ili je nešto drugo - tvrdi Predrag. - Ljudi se iznenade, prvo pomisle da sam "drogaš", ali šta ja tu mogu. Izuzetna mi je čast što sam u Narodnom pozorištu. Ovo mi je druga kuća, obožavam svoj posao i ljude sa kojima radim, ali nemam potrebu da se time hvalim. Više drugi vole, kada me upoznaju sa nekim, da kažu da radim u Narodnom pozorištu.