Hari: Nema više pravih vitezova

OD singla prvenca "U tvojoj kosi" iz 1985, pa do prošlogodišnjeg 15. albuma "Ćilim", bosanskohercegovački pop sastav "Hari Mata Hari" predvodi harizmatični Hajrudin Hari Varešanović (56). Jedan od najpopularnijih muzičara na ovim prostorima uskoro kreće na turneju koju će započeti na Dan zaljubljenih, 14. februara, u novosadskom "Spensu", a damama na njihov praznik, 8. marta, pevaće u beogradskom Sava centru. Sastav "Hari Mata Hari" često je menjao postavu, ali ime je ostalo kao zaštitni znak Varešanovićevih solističkih koncerata.

- "Hari Mata Hari" je kao bend završio karijeru 1992, kada su Edo i Alil Mulahalilović napustili sastav - kaže, za "Novosti", Hari Varešanović. - Posle toga nisam ništa radio do 1998, pre svega zbog rata, a i svako je otišao na svoju stranu. Onda sam odlučio da nastavim koncept "Hari Mata Hari", jer ja sam taj koji je napravio te pesme, ja ih pevam i ja sam personifikacija tog rada. To je moj život, osećao sam da treba da nastavim. Onda sam 1997. napravio povratnički album "Ja nemam snage da te ne volim", i od tada je to, manje-više, solistički koncert s pratećim orkestrom. To je istorija "Hari Mata Harija", svi je malo prekrajaju, a ja jedini znam kakav je moj život.

* Da li ste pre 32 godine verovali da će ime "Hari Mata Hari" toliko trajati?

- To je zavisilo od publike, mene i pesama koje nas povezuju. Kada nešto radiš, to ili ostane ili ne. To ti je kao neka uspomena. Kada se među ljudima nešto desi, ako je bilo lepo tog dana ili te noći, prepoznaće jedno drugo sutra na ulici i večno će to pamtiti, a ako je bilo ružno ili ništa specijalno, zaboravi se sve. Tako to doživljavam. Pesme su nas spajale, i drago mi je što je tih mojih 15 albuma razlog da me se ljudi sećaju. Samo u Beogradu sam imao oko 50 koncerata, a da ne govorim o karijeri, publici... Statistika je često tačan zbir pogrešnih podataka. Mnogo važniji od toga je utisak.

* Jeste li "staromodan tip"?

- Jesam, i te kako. Ta pesma upravo govori o takvim muškarcima, s kraja 20. veka, što je nedavno bilo. Imali su drugačiji način udvaranja, odnos prema ženama je bio romantičniji, a život viteški. Više sam za takve muškarce. Možda zato što sam deo tog vremena, a možda sam i šovinista. I današnja mladost ima lep život i nova pravila, a nama starijima su možda samo neobična. "Staromodan tip" upravo govori o viteštvu muškaraca prema ženama tog vremena.

* Kažu da je ljubav prema unucima najveća?

- Kada su me pitali kako se osećam kao deda, rekao sam da mi je to bolje nego kada sam decu dobio. Svoju decu sam nekako preskočio, bio sam mlad, blesav i sebičan, ganjao sam karijeru, nisam ni znao da sam postao otac. Karikiram sada, ali tako to ide. Žene to često doživljavaju s mladim muškarcima. Ipak, one desetak godina ispred muškarca shvataju život, a mi tek kad ostarimo. Tek sad sam shvatio šta znači odgajati dete i igrati se sa njim. A sada sam verovatno usporio ritam života, pa imam vremena da glavu okrećem i levo i desno, a nekada sam gledao samo u jednu tačku i furao brzo, kao "ferari".

* Uz dedu ste zavoleli sevdalinke, razmišljate li o tome da mu se odužite albumom?

- Svi me nagovaraju da uradim neki eksperimentalni album sevdalinki, ali nikako da se nakanim. Prošle godine sam uradio nekoliko koncerata koji su se zvali "Trilogija", a jedan deo bio je posvećen sevdahu. Malo-malo ja se bakćem sevdahom, malo koketiram, malo se družim sa ljudima koji to rade, sa mladim izvođačima. To je deo mog života i uvek će biti moja ljubav kojoj ću posvećivati pažnju kad imam vremena, ili kada budem više u tom fazonu.

* Slikate li ponekad?

- Ne slikam. Retko ko i zna da je to bila moja tinejdžerska ljubav. Posle sedamnaeste, definitivno me je muzika skroz uhvatila pod svoje, pa sam ostavio i kist, i ulje, i sve. Kod mame u stanu sve sobe su ispunjene mojim slikama. To je kao neka galerija mojih dečačkih radova.

* Da li biste ponovo uzeli kist da imate više vremena?

- Imam vremena, nego sam kao u filmu "Tesna koža", ili "U raljama života", pa sve manje prepoznajem sebe iz detinjstva, a to je najlepši deo života.

* Zašto ste napustili "Pinkove zvezdice" i kakve utiske nosite?

- Sasvim dovoljno sam bio u žiriju, dve sezone, jer ja sam muzičar, a ne TV lice. To je bio moj eksperiment na televiziji, između dva projekta, imao sam vremena. Fina je namera i dobro delo da posvetiš pažnju deci koja žele da pokažu šta znaju. Uvek kažem da je bolje da su se tome okrenula nego da su na ulici, u nekim pogrešnim stvarima, da nemaju identitet. Mnogi pitaju sada gde su deca iz prethodnih sezona, ali prerano je za njihove karijere.