Moje boemske noći

MNOGO nagrada u karijeri dobio je Miki Jevremović, ali na nacionalno priznanje za trajni doprinos kulturi i umetničko stvaralaštvo čekao je dugo. Jedan od najpopularnijih pevača zabavne muzike je 2013, posle sedam godina podnošenja zahteva, konačno dobio nacionalnu penziju. Mada je i tada bio ispod crte, u poslednjem trenutku je sa spiska ispao voditelj kultne emisije “Dragstor ozbiljne muzike” Dejan Đurović, a umesto njega uvršten je Jevremović.

- Miki je šest godina uzastopno odbijan, a neki članovi žirija su smatrali da muzičke zvezde ne treba da dobiju nacionalnu penziju - priča za “Novosti” njegov brat Zoran Jevremović. - Stalno je dolazio kod mene i zajedno smo analizirali kriterijume da vidimo šta još nedostaje. Ispunjavao je svaki uslov. Godinama je nosio hrpu papira, a poslednji put mi je rekao da razmišlja o tome da na papiru napiše samo svoje ime i tako ga preda. Kada je i te godine najpre izostavljen sa spiska, Jevremović nije krio ogorčenje:

- Počinjem da sumnjam u sebe. Možda nisam ni zaslužio nacionalnu penziju, možda sam samo sanjao silne nagrade, priznanja i uspehe? Besmisleno je da više pričam šta sam učinio za našu muziku i kulturu.

I dok je nizao uspehe u karijeri, velika razočaranja doživeo je na emotivnom planu. Dvaput se ženio i oba puta razveo! Mikijevi ljubavni lomovi osećali su se u njegovim pesmama i interpretaciji. Bio je veliki poeta, ne samo pevač, ali mnoge pesme koje je napisao nikad nije snimio. Numeru “Šta da mu kažem”, sa kojom je 1971. pobedio na “Pesmi leta”, posvetio je sinu Đorđu posle razvoda od prve supruge Gordane, s kojom se venčao baš na tom festivalu u Dubrovniku. Kumovi su im bili predsednik Opštine Dubrovnik i glavni urednik “Politike”.

Tada ih je prvi i poslednji put video. Njihovo građansko venčanje prenosila je nacionalna televizija. Dok su izlazili iz Opštine, sva zvona u gradu su zvonila, a brodske sirene svirale. Karavan “fordova” prolazio je Stradunom, a Dubrovčani su, umesto cveća i konfeta, na mladence bacali bombone.

Mada je posle razvoda izgubio veru u ljubav, još jednom je okušao bračnu sreću, i to sa tadašnjom misicom Bosne i Hercegovine Sonjom Đorđević Kulijer. Bosanska lepotica je sa Suzanom Mančić pevala prateće vokale na Mikijevoj turneji. U braku su bili četvrt veka i dobili ćerku Jelenu i sina Stefana.

- Nisam imao sreće sa ženama - govorio je Miki. - Previše sam im bio privržen. Ne kajem se što sam ženama celog sebe davao. Nema ništa lepše od iskustva i sećanja da sam umeo da volim i da sam bio zaljubljen. Mnogo sam voleo svoju drugu ženu, 25 godina sam joj ispunjavao svaku želju. Kada je rekla da želi da se razvedemo i da ima druge planove, spakovao sam kofer i izašao iz stana. Eto, i tu želju sam joj ispunio.

Jevremovićeva velika želja bila je da se i ćerka Jelena bavi muzikom. Mada je neko vreme pevala, napustila je estradu i posvetila se porodici. Nadao se da će se vratiti na scenu, jer je smatrao da ima sve što je potrebno za uspeh - i glas i stas! Pevač čije je pesme volela publika u celoj bivšoj SFRJ važio je i za velikog boema. Mnoge noći je s prijateljima proveo u Skadarliji, uz pesme kafanskih muzičara koji su znali da mu dotaknu dušu.

- Jedno vreme sam se intenzivno družio s mojim prijateljima boemima, pokojnim Branom Crnčevićem i Duškom Radovićem, i školskim drugarom Matijom Bećkovićem - govorio je Miki. - Noći i noći proveo sam u Skadarliji. Kafana “Ima dana” bila mi je druga kuća. Tu su svirali moji pajtaši Vojkan, Aca, Bata, koji mi je čak i dao svoju pesmu “Izađi iz moje čaše”. Prvi sam je snimio. Čim bih se pojavio, počinjali su da sviraju, “Bele ruže”. Cele noći bih tako pevao i kitio ih. Mnogo sam im novca ostavio, bar jednu kuću. Imao sam pametne roditelje pa su uspeli malo da mi izvuku tog novca, inače bi sve otišlo. Ne žalim ni za jednim dinarom potrošenim u kafani, jer, čega bih se sećao?

KRAJ