LEGENDARNI pevač Miki Jevremović govorio je da je od svega najvažnije preživeti popularnost. U tome je uspeo zahvaljujući vaspitanju i publici! Šezdesetih godina postojao je rivalitet između njegovih fanova i obožavalaca Đorđa Marjanovića. Jevremović je imao "mikiste", a Marjanović "đokiste". Pristalice dveju velikih jugoslovenskih muzičkih zvezda gotovo istovremeno su 1963. osnovale klubove obožavalaca.

- Bili su to mladi ljudi s kojima sam se stalno družio - rekao je Miki u jednom intervjuu za "Novosti". - Posle mnogobrojnih turneja po Rusiji, dočekivali su me na aerodromu, išao sam na njihove rođendane i roditeljske sastanke. Bila je to ozbiljna organizacija sa predsednikom kluba, sekretarom, kao i sa stalnim prostorijama.

Obožavaoci su odgovarali na njegova pisma i birali repertoar svom idolu. Na njihov predlog Jevremović je snimio "Osamnaest žutih ruža", "Zelenog druga", "Tata, vrati se", "Dilajlu"... "Mikisti" su imali klubove u Paraćinu, Ćupriji, Osijeku, Požarevcu, Makedoniji... Jevremovićevi i Marjanovićevi simpatizeri su se utrkivali između sebe ko će na njihove nastupe doneti više cveća i transparenata. Đorđe i Miki su bili rivali na sceni, ali van nje veliki prijatelji. Marjanovićeve reči o tome ostale su zapisane u Jevremovićevoj monografiji povodom 50 godina rada.

- Naše karijere bile su povezane neraskidivim nitima muzike, koja je bila i ostala naš život - napisao je Đorđe. - Divio sam se i uživao u svakoj Mikijevoj pesmi. Možda to čudno zvuči, jer smo bili veliki rivali na sceni. Taj rivalitet stvorili su "đokisti" i "mikisti", koji su bili nepomirljivi u svojoj ljubavi prema nama. I dok smo Miki i ja drugovali, oni su "ratovali", sve do naše zajedničke pobede na festivalu "Beogradsko proleće", kada smo u alternaciji pevali divnu pesmu Žarka Petrovića "Dve crvene ruže". Uz zahvalnost, što za prijatelja imam tako divnog čoveka i umetnika, želim da njegove pesme ostanu upisane za sva vremena.

SAHRANA U ALEJI ZASLUŽNIH GRAĐANA MIKI Jevremović biće sahranjen sutra u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Opelo je u 14 sati, a pola sata kasnije proslavljenog pevača na večni počinak ispratiće porodica, kolege i prijatelji. Komemoracija će biti održana istog dana u 11 sati u Domu sindikata. - Želeli smo da komemoracija bude u dvorani za koju su vezani Mikijevi najveći uspesi u karijeri - rekao nam je pevačev brat Zoran Jevremović. - Komemoraciji će prisustvovati njegovi prijatelji i kolege, ali poslednji pozdrav mogu da mu odaju i poštovaoci njegovih pesama.

Jevremović nikad nije zaboravio ni druženje sa prijateljima Branom Crnčevićem, Duškom Radovićem i školskim drugom iz valjevske gimnazije Matijom Bećkovićem. Ali, nisu ni oni! Na događaj iz davnih dana, podsetio je jednom prilikom Bećković:

- U vreme najveće slave i bogatstva nisam siguran da li mi je Miki dao ili pozajmio nešto para. Ali sam siguran da sam ih uzeo i da mu ih nikad nisam vratio, nadajući se da je on to zaboravio. Ovo je prilika da spomenem ono što mi nikad nije pomenuo i posle toliko decenija, da mu bar na ovaj način zahvalim i uzvratim. Znam da pamtim.

Jedan od najpopularnijih jugoslovenskih izvođača zabavne muzike bio je strastveni zaljubljenik i u šah. Mnogi koji su sa njim odmerili snage kažu da je u tome bio odličan, a da nije počeo da peva i da mu se nije dogodila velika popularnost, verovatno bi postao šahovski velemajstor. Igrao je na mnogim turnirima u zemlji i inostranstvu, a još se prepričavaju njegovi mečevi sa šahovskim velemajstorom Ljubomirom Ljubojevićem. U svoje najveće uspehe ubrajao je remi sa nekadašnjim svetskim prvakom Anatolijem Karpovom. Sa njim je igrao simultanku i 2015. u Valjevu, a učestvovali su i Ljubivoje Ršumović i Dragoslav Šekularac. Svojevremeno je u simultanoj partiji na 26 tabli pobedio i nekadašnjeg svetskog šampiona u šahu Mihaila Mojsejeviča Botvinika.

- Bio je ljut kao puška kada je izgubio od mene - govorio je o tom događaju Jevremović. - Igrao je na 25 tabli kada je došao, jedva su ga ubedili da me ubace da igram kao 26. Morao sam da objašnjavam da sam pevač, da sam popularan u SSSR, da me tamo veoma vole i uskočio sam preko broja. Kada je Botvinik predao partiju bio je ljut na organizatore, ispostavilo se da sam i šahista, a ne samo pevač. Oni su govorili o meni samo kao o pevaču, a ne kao o velemajstorskom kandidatu koji je na mnogobrojnim turnirima tukao mnogo jače šahiste, kao recimo velemajstora Rajkovića. Tukao sam jednom i Ljubojevića, ali je tad bio klinac.


SUTRA: Borba za nacionalnu penziju